Nenad Grujičić: Bećarac je srpska baština
Nema prisvajanja tuđeg. Naše je da ne odustajemo od svoje kulturne baštine, jer bismo se smrtno ogrešili "na veke vekova" prema potomcima i precima. Ma koliko paradoksalno zvučalo, Hrvatska je ne svojom željom, izvan svoga cilja, dosta "uradila" i za nas, kada je kod UNESCO-a nominovala bećarac i nijemo kolo kao svoju baštinu, osvetlila je i promovisala elemente nematerijalne baštine koji su po svemu i srpski.
Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" ugledni književnik Nenad Grujičić, koji se u svom stvaralaštvu mnogo bavio ojkačom, kao autentičnom vrijednošću kraja iz kojeg potiče.
* GLAS: Kako komentarišete podatak da je, poslije ojkače, UNESCO krajem prošle godine zaštitio i bećarac i nijemo kolo, ali kao kulturnu baštinu Hrvata?
GRUJIČIĆ: Na Balkanu u okviru istog jezika (kojeg po Miroslavu Krleži Hrvati zovu hrvatskim, a Srbi srpskim), nije preporučljivo sebično prisvajati duhovne i kulturne tvorevine. Naravno, sve tri navedene pojave nematerijalnog kulturnog blaga pripadaju i Srbima. UNESCO omogućava da različite države predlažu istu pojavu. U tom pogledu najprirodnije bi na Balkanu bilo da su Srbija i Hrvatska zajednički predložile bećarac, odnosno, obe ove države zajedno sa Republikom Srpskom - ojkaču i gluvo kolo.
* GLAS: Danas je aktuelna priča o prisvajanju tuđeg i otimanju kulturne baštine?
GRUJIČIĆ: To je uglavnom posledica dnevnopolitičkih tenzija, tektonskih poremećaja i ustanovljenja novih državnih granica na Balkanu. Ovako kako je dosad urađeno, sve liči na neku vrstu ratnog plena i otimačinu koja povodom triju elemenata nematerijalne kulturne baštine, u stvari, predstavlja hrvatske autogolove, jer Srbija i BiH (Republika Srpska) u svakom trenutku mogu pridodati svoje nominacije za ove iste fenomene. To UNESCO i preporučuje.
* GLAS: Koji su naši sljedeći potezi i da li se tu konkretno išta može popraviti?
GRUJIČIĆ: Naš problem je danas u tome što Srbija i Republika Srpska do sada ništa nisu nominovale UNESCO-u iz sfere nematerijalne kulturne baštine. Srbija je u poslednje vreme podosta uradila na organizovanju ovih poslova da se konačno krene sa nominacijama, ali se nedavno ispostavilo da Srbija nema zakon u kojem se pominje pojam "nematerijalno kulturno nasleđe". Bez tog zakona cela naša procedura prema UNESCO-u pada u vodu.
* GLAS: Vi ste autor poznate knjige, studije i antologije "Ojkača", koja je do sada imala pet izdanja. Pisali ste i o bećarcu i kolu. Kako da pokažemo svijetu da ojkača, bećarac i nijemo kolo vuku korijene iz naših krajeva?
GRUJIČIĆ: Entoni Kraus, predstavnik UNESCO-a u Veneciji, kaže da mnogi kulturni fenomeni žive daleko od mesta gde su nastali, pa se stoga mogu nominovati za liste svetske baštine ma gde se izvodili. Život to pokazuje i dokazuje svakodnevno. Ojkaču u Vojvodini pevaju mnoge generacije, počev od seoba posle Prvog svetskog rata, pa Drugog i - konačno posle ovog trećeg građanskog koji je stvorio velike izbegličke kolone iz krajiških predela ka Srbiji. Glamočko gluvo (nijemo) kolo, tako, osim na zavičajnoj lokaciji, izvodi se danas uveliko i u Vojvodini (Srbiji). Sve tri elementa srpske baštine, dakle, izvode se vekovima u BiH (Republici Srpskoj), Hrvatskoj i, dabome, u Srbiji. U Vojvodini žive paralelno i bećarac i ojkača.
* GLAS: Da li Vi lično kao afirmisan autor možete učiniti nešto da srpska kulturna baština u pomenutim elementima ne bude definitivno preoteta?
GRUJIČIĆ: Delimično sam uključen u razgovore na tu temu u Srbiji i Republici Srpskoj. Predložio sam Srbiji ojkaču za upis u Nacionalni registar, a zatim čim dođe trenutak i za nominovanje za Reprezentativnu listu UNESCO-a. Predložio sam, takođe, Republici Srpskoj dve pojave, ojkaču i staro kozarsko kolo, koje je izuzetna vrednost srpske baštine. O tome sam razgovarao sa Irenom Soldat-Vujanović, pomoćnicom ministra za kulturu RS. O ovoj temi treba i dalje da se razgovara na najvišem republičkom nivou, jer su u pitanju jako važni korenski elementi kojima se prepoznaje i pokazuje identitet i kontinuitet srpskog kulturnog bića. Republika Srpska je tu u prednosti, jer se na njenom terenu primarno izvode ove pojave.
Geneza
* GLAS: U kojim se izvorima najbolje može upoznati bećarac i otkriti njegova geneza?
GRUJIČIĆ: Antologija "Bećarac" akademika Mladena Leskovca donosi podatke o korenskoj pripadnosti bećarca Sremu, Bačkoj i Banatu. Zatim, antologija istog imena Stevana Bugarskog, objavljena u Bukureštu, govori o bećarcu koji pevaju Srbi u Rumuniji. Dakle, povodom zajedničkog nominovanja UNESCO-u, može se priključiti i Rumunija. Znači, bećarac se ne peva samo u Baranji i Slavoniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
