Ljiljana Šarac: Preplitanje prošlosti i savremenog života srpskog naroda

ISTOČNO SARAJEVO - Matična biblioteka Istočno Sarajevo sinoć je priredila izuzetno zanimljivo književno veče Ljiljane Šarac koja svojim istorijskim romanima iz posebnog ugla u 21. vijeku oživljava srednjovjekovnu istoriju srpskog naroda.

Ona pojašnjava dva svoja romana za djecu i način na koji ih je promovisala sa svojim učenicima u Beogradu te najavljuje novi roman u koji je utkala svoj privatni  život i postala veza između Smedereva, Beograda i Čajniča.

Šarac je govorila o nastanku svojih  romana, inspiraciji, junacima koji oživljavaju stranice i pričama koje se pamte.

- Kada pišete već dvanaestak godina i kada iza sebe imate 11 romana i 12. u najavi, onda je puno tema, mnogo naslova i pažnja je apsolutno probuđena, s tim što mogu da kažem da mi je znak prepoznavanja istorijska tema i vraćanje u našu slavnu prošlost koja ima beskonačno mnogo inspiracije i zanimljivih likova. Priča je počela sa inspiracijom Smedereva s obzirom da potičem iz despotskog grada gde je dinastija Brankovića pravila jedno utvrđenje koje je spasavalo srpski narod .Te je priča o Đurađu  Brankoviću i Prokletoj Jerini – pojasnila je Šarac i dodala da je tako  izašao roman „Opet sam te sanjao“.

Taj  prvjenac ju je pozicionirao kao pisca koji se bavi istorijom na jedan moderan način jer ukršta savremena dešavanja sa pričama iz prošlosti.

Na konstataciju da u njenim romanima dominiraju snažni ženski likovi, Šarac ističe  da je dobro da postoji istorijska priča ispričanu iz ženskog ugla.

- Muški likovi, kraljevi, prinčevi, rodonačelnici i naslednici loza su u prvom planu bili i ostali, a žene su bile nekako stalno samo likovi na freskama. Trebalo je da se ta situacija promeni, da se ta slika promeni, jer zapravo su žene bile ozbiljni savetnici svojim supruzima. Tako je Irina Kantakuzin Branković (Prokleta Jerina) povukla nogu tim snažnim ženama i likovima, a ja sam postala negde advokat tim pomalo neshvaćenih sudbina i likova koji su izazivali kontraverze. Recimo moj drugi roman „Gde sam to pogrešio“ priča o princu Đorđu  Karađorđeviću koji je uvek dizao prašinu i ostavljao velike znake pitanja da li je pozitivna ili negativna ličnost, pa je i taj roman bio zanimljaiv - istakla je Šarac.

Šarac je predstavljajući svoje romane rekla da treći roman „Zid tajni“ govori o Jeleni Karađorđević udatoj u Romanove, koji  je osvijetlio jedan poseban ženski lik, koji nije mnogo poznat u srpskoj književnosti.
 
- Slažem se sa ocenama da moje junakinje ozbiljno ostavljaju trag. To pokazuje moj najnoviji roman objavljen prošle godine u ovo vreme, a to je „Buket žutih ruža“ jer glavni junak gospođa Milanka sa svojih sedamdeset pet, šest godina i zrelim životnim iskustvom, ostavila  je neverovatan pečat u prošloj godini kada je književno ostvarenje u pitanju, zato što je roman bio sve vreme na „Laguninoj“ top listi godinu dana i jedan od najprodavanijih „Laguninih“ naslova. Prodat je u preko 12.000 primeraka što je zavvidna brojka kada je književna scena u pitanju - konstatovala je Šarac.

Pojašnjavajući sve ono što istražuje  da bi romane učinila zanimljivim s obzirom da se bavi srednjim vijekom, Šarac je istakla da je istraživanje za roman bilo koje vrste  ili žanra obimno i važno.
 
- Ne smete da posrnete, ne smete da proklizate, ne smete napravite materijalnu grešku, jer možete da je napravite samo jednom i nikad više jer čitaoci će to da kazne i prosto će da vas izbrišu sa liste traženih pisaca. Posebno je klizav istorijski teren jer što se dalje vraćate u prošlost, to je podataka manje. Samo istraživanje je prava avantura - ocijenila je Šarac i dodala da duhovno raste čitajući istorijske izvore, istražujući arhive i  prateći te životne priče . 

Naglasila je da se bavim samo činjenicama koje su istorijski provjerene ,da se strogo  drži biografija, a da je  ostalo  nadogradnja i tamo gdje je običan svijet, gdje je svakodnevni život i u srednjem vijeku ili 19. vijeku da tu vrši nadogradnju i da je tu područje piščeve slobode. 

- Drugi način rada je kada pišem dečije romane. Objavila sam dva dečija romana. Jedan je „Anđeo s jednim krilom“ a drugi je „Nije mi ovo trebalo“. Tu je stvar mnogo jednostavnija. S obzirom da sam profesor književnosti i da radim u osnovnoj školi, moje profesorsko iskustvo mi pruža mogućnost da pričam o onome što je deci blisko. Pišem moderne savremene teme jezikom koji je prijemčiv, jezikom 21. veka i ove knjige su pobudile dečiju pažnju. Vrlo su čitane. Deca su prepoznala taj impuls, tu naraciju,  uživaju u tim knjigama i pitaju kad će sledeća - pojasnila je Šarac.  

Najavljujući svoje novo književno ostvarenje Šarac je ocijenila  da će i 12. roman biti posebno posebno zanimljiv i da treba uskoro da izađe iz štampe.

- Radi se o priči koja kreće iz mog životnog iskustva s obzirom da sam čajnička snajka, da sam 28 godina u braku i da 20 godina svake godine prelazim Drinu, sve mi je to bila inspiracija da napišem priču i o svom rodnom gradu Smederevu i tom iskustvu kad pređete reku, šta vas čeka na ovom tlu Republike Srpske, kakvi su običaji, kakve su navike, šta sve morate da donesete, šta sve morate da prihvatite kao čajnička snajka ili bosanska snajka  ili snajka na tlu Republike Srpske. Mislim da je to zanimljiva knjiga za čitanje jer brak je jedno veliko iskustvo, brak je jedna velika nepoznanica. Ne postoji čarobna formula .Svi moramo mnogo da se potrudimo, a taj trud nosi i anegdote, okupljanja i slavlja, jedno veliko iskustvo. Mislim da roman koji se zove „Obe strane Drine“ može da bude zanimljiv - najavila je Šarac.

Na pitanje da li to znači da je postala „most“ između Republike Srpske i Srbije, Šarac je odgovorila: "To sam htela da kažem ali  ne smem da ličim na Andrića, pa sam ostavila da to drugi zaključe. Da!!!"

Bibliotekar Slađana Bratić  je konstatovala da je Šarac jedna od najčitanijih književnika , kada je riječ o Matičnoj biblioteci u Istočnom Sarajevu.

- Uvijek je zadovoljstvo kada možemo u Matičnoj biblioteci da ugostimo nekoga koga naši čitaoci tražeo To je Ljiljana Šarac i jedna je od najčitanijih autora kada je u pitanju srpska književnost i generalno kada je u pitanju književnost uopšte, kada je u pitanju „žensko pero“. Posebno nam je zadovoljstvo i  zadovoljstvo naših čitalaca, što možemo da razgovaramo o nekim bitnim temama. Pričamo  o heroinama, jakim  ženama, bitnim temama, govorimo o našoj istoriji, ali ne potenciramo to kao neku vrlo bitnu priču, nego pričamo životne priče, situacijama u kojima se svi mi možemo naći, ali isto tako priče o našoj istoriji, o tome na koji način naša istorija utiče na naš današnji trenutak. Vrlo nam je zanimljivo što ćemo iz prve ruke moći da čujemo kako su te knjige nastajale i onome što će čitaoci moći da autora da pitaju ono što pitaju nas a mi nemamo odgovor na to - rekla je Bratić uoči promocije stvaralaštva Ljiljane Šarac.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.