Zlata Numanagić: Mnogo glumaca za malo tržište

Prisutna je hiperprodukcija glumaca koji se školuju na brojnim akademijama u okruženju. Tržište za glumce se smanjilo, pa imamo jedan paradoks. Sve je to u skladu sa promenama u društvu koje nam se dešavaju.

Priča ovo u intervjuu za “Glas Srpske” glumica Zlata Numanagić, koja može da se pohvali velikim ulogama u karijeri.

- Ljudi na Balkanu nisu navikli da im sav paradajz bude iste veličine i da sve jabuke budu pod konac. I sama volim te stare vrednosti. Verovatno ćemo morati da se prilagodimo novom sistemu, pa koliko god da nam to sporo bude išlo - smatra Zlata Numanagić.

Glumica koja je karijeru gradila u pozorištu, na serijama i u filmovima, najnoviju rolu ostvarila je u komediji “Pogodi ko dolazi na večeru” Mirjane Bobić-Mojsilović.

* GLAS: U novoj predstavi tumačite lik Marije, tipične predstavnice novog doba. Kakav izazov za Vas predstavlja ova uloga?

NUMANAGIĆ: Marija me kao lik obradovala, jer me publika ranije nije videla u takvim ulogama. Posebno me šira publika gledala kako tumačim likove nekih pristojnih žena. Presrećna sam što igram jednu tako drugačiju ženu, koja najavljuje dolazak Evrope koja se nadvija i nad nas. Lik Marije sam odigrala baš oštro, jer sam je tako i doživela.

* GLAS: Postoji li kriza publike i zbog čega ljudi najčešće odlaze u pozorište? 

NUMANAGIĆ: Pošto živimo u teškom vremenu ljudi se najlakše odluče da dođu u pozorište i pogledaju komediju, jer ih to nasmije i opusti. Publika voli da se obraduje gledajući smešne scene i to im je mnogo privlačnije i prijatnije. Zbog toga ljudi odlazak u pozorište najčešće doživljavaju kao priliku za sat ili dva zdravog smijeha. Prezadovoljna sam reakcijama publike na predstavu “Pogodi ko dolazi na večeru”, jer su veoma pozitivne. Ljudi su jako dobro razumeli komad, odnosno priču koju on nosi sa sobom i glumačka ekipa se raduje zbog toga.

* GLAS: Koliko pozorište trpi zbog svih društvenih promjena i kako se to odražava na položaj glumca?

NUMANAGIĆ: Stanje u pozorištima svih republika bivše Jugoslavije je gotovo isto. Glumci su, nažalost, marginalizovani, ali to se desilo i sa prosvetom i zdravstvom i sa još mnogim profesijama. Svesni smo da se nalazimo u zajedničkom sosu, ali najstrašnije je što ne znamo kada će to proći. Ne mogu da budem raspoložena kada vidim kakvo je stanje u pozorištima i što je glumački rad jako malo cenjen. Kultura zaista ne bi smela da bude u zapećku ili na društvenim marginama. Svaka ozbiljna država mora da drži do kulture i da obrati pažnju na pozorišta, muzeje, galerije i sve vrste umetnosti. Ali kultura je na najnižoj lestvici od kada se bavim ovim poslom.

* GLAS: U poređenju sa vremenom kada ste bili na početku karijere, kakvu šansu danas mladi glumci imaju kada završe akademiju?

NUMANAGIĆ: Divim se mladim ljudima da se uopšte odlučuju za glumački posao. Moraju biti veliki entuzijasti, ali takođe moraju i da mnogo vole glumu da bi se danas počeli baviti time. Viđam oko sebe glumce koji deset godina nisu stali na scenu, pa nisu više mladi, ali nisu stigli da izgrade karijeru. Situacija je zaista dramatična jer mladi glumci veoma teško dolaze do posla. Žao mi je što ti talentovani ljudi nemaju priliku da pokažu šta sve mogu da postignu na polju glume.

Pozorištance “Puž”

* GLAS: Da li će Vas publika uskoro gledati kako igrate neke nove likove?

NUMANAGIĆ: Imam tri nove uloge u Pozorištancu “Puž” i zaista uživam igrajući u tim predstavama. Takođe, putujem i “krstarim” sa nekoliko predstava za odrasle. Na leto ću igrati u filmu jednog mladog reditelja. Reč je o ulozi jedne majke, a mog sina igra Nikola Đuričko. Lepo je što mladi ljudi nose uloge u tom filmu, a mi stariji igramo sporedne likove. Mladima treba pružiti šansu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.