Strahinja Madžarević: Srpska epska poezija je skriveno filmsko blago

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Strahinja Madžarević, jedan od najtalentovanijih srpskih scenarista mlađe generacije, objašnjavajući kako je dočekao beogradsku premijeru filma "Volja sinovljeva", nakon svih problema s kojima se ova produkcija suočila tokom dugogodišnjeg razvoja. Kako Madžarević ističe pred banjalučku premijeru filma, koja je zakazana za 4. decembar, od početne ideje koja je ukrstila epsko nasljeđe Filipa Višnjića,  Džordža Milera, Serđa Leona i Akire Kurosave proteklo je skoro deset godina, ali to se zbog same funkcionalnosti priče nije osjetilo u samom rezultatu.

- Prva verzija scenarija je nastala pre deset godina i od tada se poprilično menjala, što time da smo se režiser Nemanja Ćeranić i ja menjali i sazrevali kao ljudi, a što nekim drugim više produkcijskim uslovima. Ako pogledate rad režisera koje ste naveli, primetićete da među njima ima jako mnogo sličnosti. Leone je svoju "Dolarsku trilogiju" počeo rimejkom Kurosave, Miler je bio pod uticajem obojice, a mnogi motivi iz njihovih filmova se mogu pronaći u našoj epskoj poeziji tako da je to povezivanje za mene bilo sasvim prirodno i išlo je jedno sa drugim - rekao je Madžarević.

GLAS: U samom žanru postapokalipse, kao i svim drugim vidovima fantastike, vrlo je važna uvjerljivost i atmosfera svijeta u kojem se odvija sama priča od sitnih detalja poput odjeće, oružja, jezika do same bazične kreacije univerzuma. Koliko je te faktore bilo teško oživjeti u domaćem miljeu, kako idejno, tako i vizuelno, uz budžet koji nije bio ni blizu potreba  žanra?

MADžAREVIĆ: U uslovima naše kinematografije stvaranje sveta od nule je jako težak zadatak i pravljene tog sveta, koji mora da izgleda kao da ljudi žive u njemu, je bio jedan od najvećih izazova. Svi članovi autorske ekipe na polju, kostima, scenografije, fotografije, vizuelnih efekata su dali svoj maksimum da zajedničkim naporima ožive svet Volje sinovljeve.  Bili su vrlo nadahnuti i svi su uživali u procesu, jer nikada ranije nisu imali priliku da bilo šta slično rade.

GLAS: Generalno, materijal srpske epike, pogodan je za filmsko oživljavanje, ali osim "Čudotvornog mača" i "Banović Strahinje" i još nekoliko polu pokušaja, uglavnom je zaobilažen od strane filmadžije. Ako je ranije bilo problema ideoloških smjernica, koliko je danas to zanatsko iskušenje, jer ova vrsta filmova zahtijeva ozbiljne i skupe produkcije na svim nivoima rada?

MADžAREVIĆ: U pravu ste, adaptacije epskih pesama su bile retke, jer je nekada je to bila ideološka stvar, a danas su izuzetno produkcijski zahtevne. Ipak, verujem da posebno u polju animacije i sve većem razvoju gejming industrije kod nas postoji prostor da se dosta toga uradi po tom pitanju.  Ono što je glavno je to da autori urone u epsku poeziju i otkriju bogatstvo koje se u njoj krije. "Volja sinovljeva" je samo uvod u to, otvaranje vrata u jedan svet koji bi mogao da predstavlja nepresušan izvor inspiracije za razne umetnike.

GLAS: Krenuli ste sa malim žanrovskim pričama utopljenim u krimi ili triler vode, od kratkog filma  "Stočar" do sjajnog "Lihvara", koji su svaki na svoj način skrenuli pažnju na Vas kao scenaristu i Nemanju Ćeranića kao režisera. Otkud taj žanrovski motiv u Vašim idejama i scenarijima, kada je, posebno u tom periodu, vladao taj trend arthaus dramskih priča, pogodnih za festivalske žirije sa "podobnim" temama?

MADžAREVIĆ: Nikada nisam pratio trendove niti sam se trudio da ih izbegavam, to je isključivo potreba za autorskom slobodom, to su filmovi koje mi želimo da radimo. Filmovi koje volimo formiraju način na koji razmišljamo i vidimo svet oko sebe tako da su nama žanrovski filmovi jezik kojim se izražavamo.

GLAS: Sam "Lihvar" je bio čudo za sebe, skromna produkcija, izgurana na mišiće i entuzijazam cijele autorske ekipe, ali je na kraju djelovao kao ozbiljan bioskopski film. Koliko Vas je njegov uspjeh, skroman možda u brojkama, ali nikako po odjeku, motivisao da nastavite dalje u ovom zanatu?

MADžAREVIĆ: "Lihvar" je najvažnija stvar u našim karijerama, jer je on bio dokaz da možemo da uradimo film sa izuzetno malim sredstvima u skromnim uslovima. Snimali smo sa našim prijateljima, u našem gradu, bukvalno u našim kućama, u vremenu korone. Ljudi iz sveta filma su prepoznali šta smo uradili i to je Nemanji i meni otvorilo mnoga vrata. A posebno mi je drago što znam da je "Lihvar" motivisao kolege da oni pokušaju da naprave neku svoju vrstu gerilskog filma i da ne čekaju godinama da prikupe velike budžete.

GLAS: Nakon njega pisali ste seriju "Crna svadba", na kojoj ste radili sa Nemanjom Ćipranićem i koji je ponovo uradio isto što i u  "Stočaru", nudeći autentičnu našu priču, samo u drugom žanrovskom motivu, koja je ponovo izazvala snažan odjek, ali i veliku gledanost. Sa ove distance koliko ste zadovoljni realizacijom priče i u kom bi smjeru trebalo da ide dugo najavljivani nastavak?

MADžAREVIĆ: Ja sam jako zadovoljan prvom sezonom, nisam radio na drugoj sezoni, ali mislim  da bi trebalo negde sledeće godine da se pojavi na televiziji.

GLAS: Kad već pominjemo "Svadbu", ona je postigla veliki uspjeh na vrhuncu masovnog talasa domaćih serija, koji je pružio sjajnu priliku brojnim scenaristima i režiserima novije generacije. Koliko je tu, posmatrano iz Vašeg cehovskog scenarističkog ugla, bilo kvalitetnih scenarija, a koliko se posao nažalost otaljavao u toj hiperprodukcijskoj trci za rokovima?

MADžAREVIĆ: Kao i svakom poslu bilo je vrlo kvalitetnih stvari, a bilo je i loših koji su bili, između ostalog, i rezultat trke za rokovima koju pominjete. Ja sam uvek nastojao da svakom poslu dam celog sebe iz poštovanja prema projektu i ljudima koji me angažuju.

GLAS: Neki od uticaja na Vaše pisanje jasno su vidljivi u Vašem radu, posebno u "Volji", ali ko su scenaristi koji su bili inspiracija za Vas  u formativnom periodu, bez obzira na kinematografsko porijeklo ili medijsku formu u kojoj su stvarali?

MADžAREVIĆ: Stvarno je puno pisaca i scenarista uticalo na mene, ali kada bih morao da pronađem onu inicijalnu kapislu koja me je uvukla u svet mašte i pričanja priča onda bi to sigurno bio strip scenarista, veliki Serđo Boneli, tvorac Zagora. Kada sam bio dečak dok još nisam znao slova roditelji su mi čitali Zagorove avanture i one su tada za mene predstavljale najveće moguće uzbuđenje. Serđo Boneli je bio veliki filmofil i njegovi scenariji su često bili slobodne adaptacije filmova smeštene u Zagorov svet. Posebno me je fascinirao žanrovski miks koji je Boneli donosio i sasvim sam siguran da nije bilo Serđa Bonelija i Zagora u mom detinjstvu ja se nikada ne bih bavio filmom.

GLAS: "Volja" je u  bioskopima, hvale vas ne samo srpski mediji, nego i regionalni, ali kad bi se kockice poklopile, kakvu vrstu scenarija biste voljeli pisati, a da nije nešto u čemu ste se već oprobali?

MADžAREVIĆ: Voleo bih da radim u svim žanrovima, ne pravim razlike među njima, ali ako bi se kockice poklopile voleo bih u budućnnosti da uradim neki sportski film o košarci i komediju.

KINEMATOGRAFIJA

GLAS: Generalno, kako vam se danas čini momentum u srpskoj kinematografiji, djeluje da dolazi jedna nova generacija režisera i scenarista, koja je svjesna važnosti publike za srpski film, izbjegavajući pravljenja filmova koji kupe nagrade po festivalima, ali ih malo ko gleda u bioskopu?

MADžAREVIĆ: Mislim da je dobar momenat, da ima dosta novih autora koji svoj put krče i preko televizije i preko filma. U ovoj generaciji imate autore koji su debitovali u skorije vreme, a već sada rade svoj drugi ili treći film ili seriju što je bilo nezamislivo pre nekih deset ili petnaest godina. To je jako bitna stvar i rezultati će vrlo brzo biti vidljivi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.