Sve po zakonu
Konačno smo dobili priliku da i unutar Republike Srpske vidimo, pročitamo i čujemo jednu solidnu polemiku koja se tiče isključivo naših unutrašnjih stvari.
Ideja da, ničim izazvan, Dan Republike bude pomjeren sa 9. januara na 15. februar otkrila je širok spektar mišljenja za i protiv i dovela do toga da za nekoliko dana stvari o ovom pitanju u određenoj mjeri, zasada ne i potpuno, reteriraju u smjeru koji nagovještava da se, ipak, ništa neće promijeniti.
Da li je u pitanju bio probni balon, nespretna izjava ili testiranje pulsa naroda danas, nije i previše bitno.
Bitnije je to što je ova rasprava pokazala da, uz dominaciju ćutologa i klimoglavaca, ovdje postoji dovoljno demokratskog kapaciteta ili, preciznije, ljudi koji su spremni da argumentovano ukažu kako možda nije sve što se forsira u dominantnom narativu uvijek najispravnije.
Kakofoniju su proizveli oni kojima je ta priča, u suštini, najmanje važna. Takvi su prepoznali priliku da udare na Milorada Dodika cijeneći da im se sada neočekivano ukazala šansa da ga uzdrmaju pred izbore.
Ko na taj način doživljava politiku, uglavnom iste te izbore i gubi.
Dan Republike ne može biti predizborna priča, niti konkretna situacija može biti sužena samo na Dodika koliko god on bio simbol vladajuće garniture u Republici. Deveti januar je pitanje identiteta, nastanka i opstanka, a ne tema za pobjedu na izborima u Trebinju ili Loparama.
Ovdje je mnogo važnije što su se oglasili oni kojima su izbori nebitni, koji ne funkcionišu na dnevnopolitičkoj bazi i ne gledaju na život kroz stranačku prizmu. Među njima i intelektualci, i novinari, i borci, i invalidi, i veterani.
Neki od njih i na društvenim mrežama. Eto, neka korist i od tog kanala.
Zakon je jači od svake deklaracije, pa makar ona bila donesena i na Svesrpskom saboru i na to je juče, sasvim logično, ukazao i premijer Višković, a isto je uradio i sam Dodik preksinoć na RTRS-u.
Ono što još ostaje kao pitanje bez odgovora je zašto je ta tema uopšte morala da bude potegnuta uoči skupa koji će, bez ikakve ograde, biti neka vrsta prekretnice u, kako unutarsrpskim odnosima, tako i relacijama između Srba i komšijskih naroda na ovom prostoru. Zbog jednog, ostalih 48 zaključaka usvojenih na Saboru palo je u drugi plan. Neopravdano.
Jer da nije nevažno, ne bi se digli ni Elmedin Konaković, ni američka ambasada, ni ostale dežurne sarajevske horde zla. Unutrašnje polemike dobre su za demokratizaciju Republike Srpske, ali ove horde uživaju kada se mi “koljemo” između sebe.
Nema potrebe davati im meso.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
