Dobit banaka skliznula za 14,2 miliona

Banjaluka - Banke u Srpskoj prvi kvartal ove godine završile su sa dobiti od 26,7 miliona maraka, što je za 14,2 miliona ili 35 odsto manje u odnosu na isti period lani.

U najnovijem izvještaju Agencije za bankarstvo RS o stanju u bankarskom sektoru za prvi kvartal ove godine navedeno je da je na kraju marta sedam banaka nakon oporezivanja iskazalo neto dobit od 27,6 miliona KM, dok je jedna imala gubitak.

- Dobit sedam banaka pala je za 33 odsto u odnosu na mart 2017. godine uglavnom zbog značajnog pada prihoda po osnovu ukidanja ispravki vrijednosti za stavke rizičnog bilansa i rezervi po vanbilansu. Pored toga, jedna banka je prvi kvartal završila sa gubitkom od 0,9 miliona KM - navedeno je u izvještaju Agencije za bankarstvo.

Na kraju je na nivou bankarskog sektora iskazana neto dobit od 26,7 miliona maraka, dok je u istom periodu 2017. godine zarada bankarskog sektora iznosila 40,8 miliona KM.

Depoziti u bankama u RS u kontinuitetu bilježe rast i na kraju prošle godine iznosili su 5,443 milijarde maraka, što je za 62,1 milion KM više u odnosu na kraj prošle godine.

- Štednja građana je od 2008. godine, kada je iznosila 773 miliona KM, do kraja marta porasla za 188 odsto - navedeno je u izvještaju.

Krediti koje su plasirale banke u RS na kraju marta iznosili su 4,888 milijardi maraka i na približno istom su nivou kao na kraju 2017. godine. Zabilježen je rast zaduženosti privatnih preduzeća i društava za jedan odsto. U istom procentu porasla je i zaduženost građana i javnih preduzeća, dok su krediti Vladi i njenim institucijama pali za pet odsto.

Ekonomisti objašnjavaju da je bankarski sektor navikao na visoke prihode i dobit sa malo rizika i rada.

- Kreditna aktivnost je pala jer je stanovništvo sve siromašnije. Smanjio se platni promet i jednostavno dolazi do pada tih aktivnosti, dok, s druge strane, imamo ogroman iznos nekvalitetnih kredita. Banke nisu spremne da podrže nove projekte i kreditiraju razvoj preduzeća - rekao je član Udruženja ekonomista RS SNjOT Aleksandar Ljuboja.

Naglasio je da depoziti rastu jer sve više štede i privreda i stanovništvo.

• Banke su prisiljene da daju kamate na tu štednju, što opet smanjuje njihov profit. Povećanje štednje je elementarni znak nepostojanja privredne djelatnosti, odnosno drastičnog smanjenja obima kreditiranja. Svi ti parametri govore o tome da jedan takav rigidan bankarski sistem ne može pomoći privredi, povećanju potrošnje i, generalno, on će padati i topiti se u toj svojoj neaktivnosti - naveo je Ljuboja.

Nekvalitetni krediti

Nekvalitetni krediti na kraju marta iznosili su 521,1 milion KM i manji su za tri odsto ili za 18,2 miliona maraka u odnosu na kraj 2017. godine.

- Nekvalitetni krediti pravnih lica iznose 342,4 miliona KM i imaju stopu pada od pet odsto, dok kod fizičkih lica iznose 178,7 miliona KM sa padom po stopi od jedan odsto - navedeno je u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.