Aleksandra Ninković-Tašić za Glas Srpske: Tajne srpskog genija čuvali NASA i FBI
O životima, borbama, nadahnuću i veri velikih srpskih naučnika koji su gradili moderan svet, srpski narod ne zna gotovo ništa. Živopisu Mihajla Pupina dodavane su neistine i laži, Milutin Milanković je ceo predat zaboravu, a Nikola Tesla je „izokrenut“, kaže u intervjuu za „Glas Srpske“ predsjednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“ iz Beograda Aleksandra Ninković-Tašić.
GLAS: Kao neko ko je gotovo cijeli život posvetio istraživanju Pupinovog lika i djela, šta radite kako bi se takvo stanje promijenilo?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Arhive koje sam „osvajala“ i koje još otkrivam donose ne samo na hiljade stranica o Mihajlu Pupinu, već o srpskom narodu u 20. veku. To su papiri iz NASA, FBI dosije Pupin, dokumenta čuvana u Vilsonovom institutu, Kanadskoj arhivi, Kolumbija univerzitetu, Ajnštajnovom institutu u Izraelu... Tokom istraživanja sam doživjela šok, jer kako je moguće da velika, Pupinova dela nisu u udžbenicima, u našoj svesti, s obzirom na to da je bio najveći zaštitnik srpskog naroda u njegovoj istoriji. Jedan je od najvećih dobročinitelja. Takođe, na srpski jezik nikada nije prevedeno ono što je Tesla pisao predstavljajući nas u SAD.
GLAS: Zašto se glasine, legende i poluistine nameću kao mjera odnosa Pupina i Tesle?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Moja interaktivna izložba „Pupin i Tesla na istom putu“, koja je izložena i u Banjaluci, ima cilj da njihovo nasleđe ukrsti oslanjajući se na činjenice. Vreme u kome su živeli prepoznavalo ih je kao očeve idealizma u američkoj nauci. Isticali su da naučni rad mora biti za dobrobit čovečanstva. Pupin je na poziv Tesle dolazio na Kolumbija univerzitet kako bi inspirisao njegove učenike, plakali su dok su slušali guslara u Americi, tadašnja štampa ih je spajala u želji da spasu svet od ratova, a mi ništa od toga ne znamo. Trebalo bi da znamo i da su se poslednji put sastali dva dana pred Pupinovu smrt. Dva velika genija su delili strast prema umetnosti i čitali iste pesme. Ti podaci tope priču o navodnom njihovom sukobu, narasta ona o slozi i poštovanju.
GLAS: Zašto se vjeruje da su dva najveća srpska naučnika bila u sukobu?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Istinita priča o njima u prašini ostavlja mnoge neistine kojima smo postavili meru njihovog odnosa. Nijedan članak o njihovom sukobu ne postoji za vreme njihovog života u SAD. Ali zato postoji usred Beograda 1927. godine. Tako počinje da se gradi neistinita priča o netrpeljivosti i neprijateljstvu. Koji je motiv bio da se lažnim razgovorima sa njima unesu razdor i nesloga, posebno je pitanje. I pored ogromne pomoći koju je pružao srpskom narodu, Pupin je bio meta ljudi kojima su lični interesi bili iznad interesa našeg naroda.
GLAS: Šta bismo danas mogli naučiti i primijeniti iz Pupinove filozofije?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Pupin kaže da sudbinu jednog naroda neće odrediti doprinosi izuzetnih ljudi nekog vremena, već njegova snaga i tradicija. Ističe da su porazi samo kratka odmorišta za buduće pobede. Svoj život je u mnogome usmerio na ojačavanje i čuvanje tradicije srpskog naroda. Vera, a ne briga, jedan je od najvećih pokretačkih motora Mihajla Pupina. U hrišćanskom životu našeg velikana srca i uma možemo pronaći putokaze za život u našem vremenu.
GLAS: Da li smo se odužili u dovoljnoj mjeri Pupinu za sve što je uradio za srpski narod?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Nismo. Ni sećanjem, a ni praćenjem njegovih zlatnih putokaza. Prvi korak je da poznajemo gde su išli njegovi brojni darovi, da razumemo kako se srčano borio za srpski narod i šta je sve u toj borbi bio spreman da založi. Pupin piše - Ništa čoveka ne čini toliko srećnim kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao, u svoj rad ulažući svoje najbolje sposobnosti.
GLAS: Na čemu trenutno radite i šta su Vaši planovi?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Završavam trenutno „Dosije Pupin“, knjigu koja će kroz dokumentaciju pokazati borbe Mihajla Pupina tokom Velikog rata, ali i istinitu priču sa Teslom. Izložba nastavlja dalje. Sada je kod vas, ali Pupin i Tesla, uz mnoge tribine i radionice idu dalje, sve dok ne dođu do srca ljudi, do čoveka kome će njihov primer biti pravi oslonac.
Knjiga za svakog
GLAS: Nedavno ste predstavili knjigu „Zvezdobrojci“ o odrastanju Pupina, Tesle i Milankovića. Kome je ona namijenjena?
NINKOVIĆ-TAŠIĆ: To je knjiga za svakog čoveka, ali u rukama deteta postaje magična. Te su nam reči o svom odrastanju ostavili velikani srca i uma. Mihajlo Pupin kaže da ne bi ni Nikola Tesla ni on postigli ništa u životu da kao dečaci nisu bili zagledani u večno zvezdano nebo nad njima. Opisuju svoje dečaštvo, ali i ostavljaju uputstvo - građu za boljeg čoveka. Ova bi knjiga trebalo da je u lektiri, da nam pomaže da postanemo bolji ljudi, časniji i pametniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
