Зашто уочи Преображења у поноћ ваља погледати у небо

Преображење Господње један је од великих празника који православни вјерници обиљежавају 19. августа.

Уочи овог празника постоји тренутак који се посебно ишчекује - тачно у поноћ, када се на небу отварају „Божја врата“.

Према народном предању, тада треба погледати у звјездано небо и у тишини замислити једну жељу.

Наши стари су вјеровали да тај тренутак не треба пропустити, па се у неким крајевима чекала поноћ како би се човјек помолио и пожелио оно што му је највише на срцу.

Шта се дешава када се отворе „Божја врата“?

Слично као и код зимског Богојављења, у народу постоји вјеровање да се уочи Преображења Господњег отварају „Божја врата“ на небесима.

Вјерује се да се у том посебном тренутку небо отвара за искрене молитве и да Бог чује оно што човјек пожели из срца.

Зато је обичај да се тачно у поноћ погледа у звјездано небо и замисли једна, најважнија жеља.

У неким крајевима мајке су посебно савјетовале дјецу да остану будна и не пропусте овај тренутак. Молило се за здравље, срећу, мир у кући и благостање цјелокупне породице.

Велики празник који означава промјену

Преображење Господње посвећено је догађају на гори Тавор, када се Христос пред апостолима Петром, Јаковом и Јованом преобразио и засијао небеском свјетлошћу.

Уз њега су се појавили пророци Мојсије и Илија, а из облака се зачуо глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.“

Преображење зато има посебно мјесто у православној вјери. Овај догађај показује Христову божанску природу и најављује његову будућу славу. У православном свијету празник се често назива и љетњим Богојављењем, управо због снажне симболике неба, свјетлости и Божијег присуства.

„Сунце окреће леђа љету“

У народу се каже да на Преображење „сунце окреће леђа љету, а осмјехује се зими“. Од овог празника дани постају краћи, јутра свјежија, а природа полако добија први јесењи дах. Наши преци пажљиво су посматрали промјене у природи и везивали их за овај велики празник.

Вјеровало се да се око Преображења примјећују први знаци доласка јесени.

Ласте се припремају за одлазак, поједине животиње траже своја зимска склоништа, а пољопривредници почињу да размишљају о јесењој сјетви. Зато Преображење Господње у народној традицији није било само велики црквени празник, већ и важна граница између љета и јесени.

Зашто се на Преображење освештава воће?

Један од најпознатијих обичаја јесте освjештавање грожђа и другог сезонског воћа. Вjерници доносе грожђе у цркву, гдје се освештава и потом дијели.

У крајевима у којима грожђе не успијева, доноси се друго воће, најчешће јабуке.

Овај обичај носи симболику захвалности Богу за плодове земље и све што је током љета сазрело. На овај дан се у многим домовима води рачуна да празник прође у миру, без свађе, ружних ријечи и тешких послова.

Обичај који се чува генерацијама

Ако желите да испоштујете стари обичај, поноћ уочи празника има посебно мјесто. Тачно у поноћ изађите напоље, погледајте у звјездано небо и у тишини се помолите. Према народном вјеровању, тада се отварају „Божја врата“, па се замишља једна жеља - она која вам је заиста најважнија.

Не треба их бити много. Наши стари су вјеровали да човјек треба да зна шта му је највише на срцу и да се управо за то помоли. Нека жеља буде искрена, а молитва из срца. У томе и јесте најљепша порука овог старог обичаја - да уочи великог празника застанемо, погледамо према небу и сјетимо се онога за шта смо најзахвалнији и што највише желимо својим најмилијима. Преображење Господње зато и данас носи посебну симболику.

То је празник свјетлости, промјене и наде, али и дан када се многи подсјете да се најважније ствари у животу не мјере само оним што имамо, већ и оним за шта се искрено молимо, преноси Крстарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.