Како препознати лажне пријатеље?

Веома поучна прича познате књижевнице Елизабет Гилберт на тему лажних пријатеља који су ту само да вам „подметну ногу“ у животу. Открива како да на вријеме препознамо такве људе.

Прије 20 година, ручала сам са својом пријатељицом у мексичком ресторану када је изненада упитала: „Лиз, могу ли бити потпуно искрена с тобом?“ Била сам толико глупа у својим 20-има да сам рекала: „Да, наравно!“ Тада је моја пријатељица извадила свој емотивни бодеж из торбице и убола ме право у ребра.“

Рекла је да сам себична и лијена, да најверојатније нећу постати писац да нико не воли мог дјечка. Ох, и последња ствар: моја коса не изгледа баш добро... Брада ми је превелика за кратку косу па изгледам чудно и нескладно.

Док сам хватала дах, покушавајући некако зауставити унутарашњи осјећај емотивног крварења, моја пријатељица је помјерила посуду за умак да би својом руком дохватила моју руку.

„Ја сам твој једини пријатељ који ће ти рећи истину“, рекла је. Зато је толико важно да се зближимо јер ти остали причају само оно што желиш да чујеш. И вјеровала сам јој. Дружила сам се с овом девојком још пет година.

Сваки пут када сам имала потребу да донесем неку важну одлуку или чујем нечије мишљење, обратила сам се њој, а она је, са спремношћу крвника, пресјекла намјеру у мојим очима. Зашто сам јој допуштала да ме мучи? Зато што сам мислила да захваљујући њеној искрености ствари могу сагледати реалније, а за резултат само сам само била трауматизована.

Непотребно је рећи да ме моје професионално напредовање (у које она није вјеровала) научило колико је њена критика била штетна. Успркос предвиђањима моје пријатељице, постала сам писац.

Полако сам почела увиђати да не морам прихватати критике од било кога. Временом сам научила да дефинишем тип читатеља којима је заправо мој рад и упућен. Развила сам четири питања која ми помажу да одлучитим коме је допуштено читати скице мојих радова, а коме не:

1. Вјерујем ли укусу и процјени ове особе? 2. Разуме ли ова особа уопште шта желим створити? 3. Жели ли ми ова особа искрено успјех? 4. Да ли је ова особа у стању рећи ми истину, а да не повриједити ме?

Ако не могу одговорити са „да“ на сва четири питања, онда таквој особи не допуштам да чита моје рукописе. А четврто питање је генерално најважније јер многи људи који вам желе изнијети своје искрено мишљење, заиста само желе прилику да вас повриједе.

Када сам престала показивати своја најдубља осјећања (говорим о рукописима) и дистанцирала се од насилних људи, мој стил се побољшао. Почела сам примењивати овај мали „тест повјерења“ у приватним односима.

Ако ћу се некоме отворити, морам знати да ли могу вјеровати овој особи, морам знати да ли ме та особа разуме, жели ли ми добро и успјех, и што је најважније, може ли бити искрена.

То су људи којима се окружујем. И мој живот је кренуо новим, добрим, свјетлим путем. А онда, једног дана, моја „пријатељица“ ме поново упитала: „Могу ли бити још искренија са тобом?“. А ја сам јој одговорила: „Заиста, нема потребе“, преноси Сенса.хр

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.