Шта је „течна смрт“? Доктор упозорава на пиће које свакодневно конзумирамо

Кардиохирург др Джереми Лондон издвојио је четири ствари које упорно избјегава да би повећао шансе за дуг и здрав живот. Међу њима је и пиће које многи држе у фрижидеру и пију сваки дан, а он га без задршке назива „течна смрт“.

Четири ствари које кардиохирург никад не уноси у тијело: Тајна дуговјечности

На друштвеним мрежама Лондон је прво навео оно што сматра најочигледнијим, а то је пушење.

„Пушење је без икакве дилеме најгора ствар коју можете да учините свом тијелу. Уништава плућа, изазива рак и значајно повећава ризик од кардиоваскуларних болести, срчаног и можданог удара. Немојте пушити“, поручио је.

Друго мјесто припало је алкохолу, који описује као супстанцу штетну за сваку ћелију у организму. Нагласио је да му је одлука да престане да га пије била једна од најважнијих у одраслом животу.

На списку су завршили и производи од рафинисаног брашна, попут хљеба и тјестенине. Лондон истиче да исхрана има далеко већи утицај на килажу него физичка активност.

„Око 80 одсто контроле тјелесне масе зависи од исхране, а свега 20 одсто од вјежбања. Уносом хране можете унијети много више калорија него што их можете потрошити тренингом“, објашњава.

Газирана пића: Зашто их зове „течна смрт“?

Посљедња на листи су газирана безалкохолна пића, која је назвао „течном смрћу“.

„Једноставно их немојте пити“, кратко је поручио.

Ипак, касније је у разговору за емисију Today признао да је таквим изразом дијелом желио и да привуче пажњу јавности.

„Сматрам да су заслађена газирана пића озбиљан проблем нашег друштва и желио сам да скренем пажњу на то. Људи често нису свјесни колико калорија уносе кроз пића, а управо то треба избјегавати“, рекао је Лондон.

Једна лименка уз ручак не дијелује као велика ствар. Зато и пролази непримијећено, јер нико не броји оно што попије успут. Ту се крије суштина његовог упозорења: калорије из чаше не осјећате као оброк, а ипак се скупљају дан за даном.

Шећер је само дијело приче о газираним пићима: Шта још садрже?

Сличан став дијели и др Вилијам Ли, који наглашава да газирана пића често пролазе „испод радара“ у поређењу са другим лошим навикама.

„Газирана пића су с разлогом често означена као проблем. Бројни клинички и епидемиолошки подаци показују да је њихова прекомјерна конзумација повезана са читавим низом болести – од метаболичких и кардиоваскуларних, до повећаног ризика од појединих карцинома“, рекао је у подкасту ZOE Science & Nutrition.

По његовим ријечима, проблем није искључиво у шећеру.

„Да је у питању само вода, говорили бисмо о минералној води. Међутим, газирана пића садрже адитиве, боје, ароме, конзервансе и стабилизаторе. Кључни проблем је дуготрајна, свакодневна изложеност тим супстанцама – не појединачан унос, већ континуирано конзумирање током времена“, објашњава он, указујући да пресудну разлику прави свакодневна навика.

Пратите Крстарицу на www.крстарица.цом

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.