Дjеци не требају мученици: Психолог открива велику грешку коју праве сви родитељи

Вјероватно вам је позната сцена коју ћемо описати: договорили сте се да се дружите са пријатељима, сви знају за то, помирили су се с тим, али баш када сте кренули, ваше дијете има квар на систему ... Плач, очајање, не жели да одеш, зашто га остављаш, драма. И одмах се осјеćаш као најгора мама на свијету. И сигурни сте да је то управо тако, јер зашто би иначе ваше дијете толико плакало.

Чак и ако одете, сваки корак који предузмете прати мајчинска кривица, док вам пред очима бљесне слика вашег дјетета које се привија за вашу ногу и шмрцва које капље низ његово уплакано лице. Ти си најгора мама на свијету. Пред вама су сати или дани, у зависности од врсте дружења, провјере мобилног телефона, размишљања о породици и кајања. Савршен одмор.

То је погрешно. Када одвојите време да га проведете са пријатељима и вољеним особама, онда не радите ништа лоше. У ствари, каже др. Беки у свом виралном видеу, то вас чини добрим родитељем. Психолог и аутор књиге Гуд Инсајд прави је гуру када је родитељство у питању, а овај видео је, претпостављамо, спас за многе маме, преноси Ало.

„Управо сам оставио сина да вришти и плаче док је протестовао: „Зашто мораш да излазиш са пријатељима за викенд? Зашто ме не можеш повести са собом? Не виђам вас довољно!' И ево ме на железничкој станици, спремам се да уђем у воз да се нађем са пријатељима, и желим да подијелим са вама како се носим са тим”, каже др Беки у видеу .

„Наравно, моја прва реакција је била: 'О мој Боже, јесам ли ја ужасан родитељ ?' Толико дубоко имамо у себи да је мајчинство прича о мученици да када се наша дјеца побуне против тренутака када се ми заправо бринемо о себи, као неко ко није само чувар – свих других делова нас – бринемо да радимо нешто погрешно.”

Ох, како то знамо. У том тренутку бисмо се радије вратили и одслужили своју „казну” као прави мученици него да идемо са пријатељима и уживамо. То мучеништво би била казна и за размишљање о одласку...

„Али у чему је ствар: дјеци не требају несебични мученици. Дјеци су потребни јаки лидери”, наставља др Беки, „а знате ли шта ја знам? Проводим неко вријеме са својим дјевојкама - проводимо време причајући о стварима које нису наше дјеце, бринући о себи и повезујући се кроз све ствари које волимо и све различите ствари које нас занимају, а које немају везе са бригом за друге - и то је кључно за моје ментално здравље и моју способност да будем ту за своје дијете. Дозвољено ми је да доносим одлуке за себе, дозвољено ми је да постављам границе, дозвољено ми је да задовољим своје потребе и ево у чему је ствар, мом сину је дозвољено да буде узнемирен због тога.”

Др. Беки истиче да само зато што је њен син узнемирен не значи да је донијела лошу одлуку, и не значи да одлука за коју вјерује да је добра мора бити награђена његовом прославом.

„Желим да то запамтите. Дозвољено вам је да се бринете о себи. Дјеци не требају несебични мученици, дјеци су потребне јаке вође”, поновила је још једном да би појачала градиво.

Поред чињенице да је одсуство од породице корисно за наше ментално здравље, једна мама је у коментарима истакла да је то драгоцјено и у обликовању погледа наше дјеце на задовољавање сопствених потреба: „Не желимо да одгајамо дјецу који мисле да морају да жртвују оно што јесу да би били неговатељ/родитељ. Најбољи начин да то урадите је да им покажете како да се правилно брину о себи.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.