Ова храна годишње убије око 370 хиљада људи

ГС
Ова храна годишње убије око 370 хиљада људи

Премасни индустријски хамбургери и хот догови, газирана пића, замрзнуте пице и друга ултрапрерађена храна - волимо и једемо оно што нас полако убија.

Како пишу хрватски медији, овај проблем је узнапредовао и у њиховој земљи те су, додају, "најдебља" нација у Европској унији.

Потврђује то и госпођа Јелена из Загреба која продаје трешње.

"Јако мало младих дође", говори и потврђује да више купују мушкарци и жене средњих година. За младе вјерује да прије иду у пекару јер им је то најбрже.

Због лоших животних навика и прехране, рак дебелог цријева у великом је порасту у Хрватској код младих. По укупној смртности други су најгори у Унији. Лоша храна, алкохол и цигарете уништавају срце и крвне жиле па се љекари сусрећу с болестима које су прије биле резервисане само за старије особе.

"Колегиница и ја смо примијетили да доста младих имају инфаркте миокарда што је такође повезано са животним стилом", препричава доктор породичне медицине Иван Кукуљ.

Потврђује да прије тако није било.

"Ја се не сјећам, пар пута сам био у шоку", истиче.

Лоша прехрана није проблем само Хрватске већ цијелог западног свијета. Извјештај Свјетске здравствене организације каже да 369 хиљада Европљана годишње умире због нездраве хране. Од тога 252 хиљаде због хране с високим удјелом соли и 117 хиљада због ултрапрерађеног меса.

“Очигледно су прехрамбене навике довеле до тих бројки. Па самим тим да се унутар саме прехране највише фокус у негативном контексту ставља на високо процесирану храну која нам је за разлику од прије 50-60 година све више доступнија", појашњава нутрициониста Кармен Матковић.

А што је уопште ултрапрерађена или ултрапроцесирана храна? Сви они индустријски прехрамбени производи који садрже високог нивоа шећера, соли, адитива и нездравих масти. Њима се додају појачивачи окуса како би били примамљивији те "додаци" ради дужег трајања.

"Индустрија заправо јако добро формулише различите такве производе да примами купца у сваком погледу. Сензорски, окусима, текстурама, бојама, мирисима па чак и једним дијелом маркетиншки. Неким интересом јавности према таквим групама производа", закључује нутрициониста Матковић.

Проблем ескалирао

Иако се већ годинама говори о великој штетности такве прехране, људи нерадо мијењају навике, чак и када су здравствено угрожени.

"Особа која мијења прехрану носи са собом чињеницу да и цијела породица мора мијењати прехрану. Јер неће се кувати два ручка посебно тако да то је још комплексније и теже за постићи", закључује доктор Кукуљ.

А све што треба радити је послушати наше старе и јести оно што су они јели.

"Моја најдража храна је поврће и воће. Нека има мрвица меса, али без поврћа и воћа не могу живјети. Ја сам вам хамбургер у животу двапут појела. И никад више", поручила је једна Загрепчанка, преноси портал "Нет".

Да се храни здраво, потврђује и Марко.

"Ја сам Хрват са мора. Једем пуно рибе, једна чаша вина или пиве и све је у реду. Медитеранска прехрана и требају Хрвати што више јести плодова мора", каже,

Проблем је толико ескалирао да Свјетска здравствена организација тражи бољу и строжу регулацију како би се смањила моћ индустрије. На потезу су Владе свих земаља које очигледно имају исти проблем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Цезар салата
Цезар салата
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана