Фото: Илустрација
| Како препознати да ли је кисели купус покварен?
Кисели купус је једна од неизоставних зимских намирница у многим кућама. Једни га купују на пијаци, други га сами спремају по рецептима који се преносе с генерације на генерацију.
Ипак, током кисељења и чувања зна да се појави једна необична промјена која често брине домаћице: бијели премаз на површини саламуре.
Тај премаз не значи обавезно да се купус покварио, али морате знати да разликујете површинске квасце од плијесни. Неке промјене су очекиване током ферментације, док друге показују да кисели купус више није безбједан за јело.
Док траје ферментација, на површини саламуре може да се створи танак слој површинских квасаца, познатих и као Камов квасац. Ова појава није ријетка код ферментисаног поврћа, па ни код киселог купуса.
Према препорукама Универзитета у Илиноису, површински квасци најчешће изгледају као танак, раван и бијео филм. За разлику од буђи, овај слој није пахуљаст и не јавља се у одвојеним, округлим грудвицама.
Ипак, бијела боја сама по себи није довољна да се сигурно одреди о каквом премазу је ријеч. Има и врста буђи које су бијеле, па обратите пажњу на изглед премаза, мирис и текстуру купуса.
Мирис је често први траг. Здрав купус у бурету мирише кисело и оштро, онако како га памтите из дјетињства. Ако се тај мирис промијени, а уз то се промијени и текстура листова, то је разлог да пажљивије погледате шта плива на врху.
Ако видите пахуљасте наслаге на површини, издигнуте грудвице или боју која прелази у зелену, плаву, смеђу или црну, вјероватно се развила буђ.
Тада се препоручује да баците цијелу серију захваћеног ферментисаног поврћа, а не само дио на ком се буђ види. Према смјерницама Универзитета у Калифорнији, потврђена буђ на ферментисаном поврћу значи да ферментација није успјела.
Проблем је што видљиве промјене не морају да покажу колико се контаминација заправо проширила. Зато скидање горњег слоја није поуздан начин да остатак купуса постане безбједан за јело.
Једно од најважнијих правила код кисељења купуса гласи: поврће мора све вријеме да буде потпуно потопљено у саламури. Дијелови који вире из течности долазе у додир са ваздухом, а то повећава шансу да се развију нежељени микроорганизми.
Зато се при кисељењу користе одговарајући тегови или други прибор за кисељење намијењен додиру са храном, који држе купус испод површине саламуре. Посуда мора бити чиста, а њено затварање прилагођено ферментацији, тако да гасови који настају током процеса могу безбједно да изађу.
Битна је и тачна количина соли. Кад је има премало, развој пожељних микроорганизама може да се поремети, а превише соли може да успори или отежа ферментацију. Зато се најбоље држите провјереног рецепта и не мијењајте пропорције састојака напамет, преноси Крстарица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.