Др Воја открио која је риба најздравија и гдје да је купујемо

Колико често треба да је једемо, која риба је најздравија, како да изаберемо најбољу и ко треба да је избјегава, открио је гастроентеролог др Војислав Перишић.

"Три пута недељно по 150 грама. Није свеједно коју рибу једемо. Дунавски шаран није шаран из рибарнице, то је онај који плива, грабљивица који се храни другим рибама и травама. Његови липиди су другачији. Према томе, то је моја препорука. Изаберите свежег шарана, јер он има бољи липидни састав. Можда је то мало грубо, али то је чињеница", рекао је др Перишић.

Две групе људи треба да избјегавају рибу, а гастроентеролог је открио како да изаберемо ону која има најбољи састав.

"Омега киселине су много веће код свежег шарана. Какав ће бити састав липида и меса, зависи чиме се риба храни. Према мојим информацијама, западна Европа не увози више шаране из наше рибарнице јер се не хране оптималном храном, имају врло лоше липиде. Он јесте сластан, али није дугорочно здрав. Дакле, бољи су шарани који су дивљаци. Он се храни природним путем из Дунава и има бољи липидни састав од товљеног. Товљени треба да избегавају сви они који имају проблем са хипертензијом и високим холестеролом", рекао је др Перишић и открио како да препознамо здраву рибу:

"Не можете на око, само је важно где купујете. Ја сам једном рекао, па сам се угризао за језик, да поједини трговци воле да кажу неистину. Овај шаран је из Дунава, хватан од стране рибара, има састав као лосос. Ако није такав, он је као брза храна. Треба да је купујете изнад земунске пијаце, то је шаран са најбољим липидним саставом. Очистите крљушт, усолите, ставите мало лимуна и то је то", саветовао је др Перишић.

И дјеца треба да је једу, али ако је конзерва у питању, најбоље је јести две врсте.

"Деци већ од шестог месеца треба дати рибу. Верујте ми, у просеку на прегледу имам недељно око 150-оро деце. Педијатри им напомињу алергије, какве бре алергије? Скуша није товљена, има одличне липиде, мало је сува, треба ставити мало лимуновог сока и ориграно. Оригано је капитални антиоксиданс. Препорука је да једете само свежу храну, али ако мора из конзерве, најбоље су туна и скуша. Оне су из Северног мора, грабљивице, имају мало тешких метала, али много мање од осталих. Дамама које воде рачуна о линији, препоручујем да једу ослић", открио је гастроентеролог.

Скуша за дуговечност

Мало ко размишља о користи скуше коју она има за организам, више цене само њене квалитете укуса. Сваки производ има хемијска својства и на одређени начин дјелује на организам. Захваљујући мастима и незасићеним масним киселинама она је много корисна за мозак, кожу и косу. Велика концентрација фосфора помаже у изградњи многих фермената који су покретачи хемијских реакција ћелија.

У хемијском саставу скуше има много бјеланчевина и масноћа, а њих има више у риби уловљеној током зиме у сјевернијим регионима.

Уобичајена количина масти је 13 грама што је довољно да се риба дефинише као масна. Бјеланчевина је у просјеку 18 грама и апсорбују се три пута брже од бјеланчевина у говеђем месу.

Скуша је нискокалорична риба. Да бисмо добили дневни унос калорија, треба да поједемо отприлике 700 грама рибе, али не би требало да заборавимо о мастима у њој.

Незасићених масних киселина у скуши је у великим количинама. Оне су драгоцен производ и антиоксиданс. Помажу у јачању мембрана ћелија организма на рачун неутрализације слободних електрона, преноси НајженаАло.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.