Ако једете храну овим редослиједом нећете се угојити
Када је ријеч о исхрани, постоји пуно савета и митова, а нарочито на интернету. Неких се боље клонити, док би други могли бити корисни за наше здравље. На примјер, редослијед којим се храна једе. То би требало стабилизовати шећер у крви и тако спречити жељу за храном.
У питању је такозвани "nutrient sequencing", односно слагање различитих врста намирница одређеним редослиједом. То је нутриционистички приступ оптимизовању уноса хранљивих материја ради побољшања пробаве и апсорпције хранљивих материја. Циљаним следом намирница одређене хранљиве материје требало би да се ефикасније апсорбују, што би требало довести до бољег здравља. Али, шта је заправо секвенцирање хранљивих материја?
Треба правилно јести како би се смањио шећер у крви
Није нимало невјероватно да комбинација и редослијед оброка имају значајан утицај на метаболичке процесе у телу: претходна истраживања на ову тему већ су закључила да заправо могу имати позитивно дејство на ниво шећера у крви. Стручњаци препоручују да прво поједемо поврће и протеине, дакле храну ниског гликемијског индекса како бисмо избјегли скокове шећера у крви.
Истраживања показују позитивне резултате
Резултати неколико постојећих истраживања су досљедни: преглед једанаест истраживања из 2023. године показао је да људи који једу храну богату угљеним хидратима искључиво на крају оброка имају нижи ниво шећера у крви. У истраживању из 2019. године, откривено је да конзумирање пилетине на жару и салате прије конзумације хлеба смањује ниво шећера у крви након оброка за 46 посто, у поређењу с конзумирањем хљеба прије оброка. Једно од могућих објашњења је да масти, влакна и протеини успоравају пражњење желуца, чиме се успорава апсорпција шећера из угљених хидрата. Међутим, тачан узрок овог дејства још није у потпуности разјашњен.
Ти си оно што једеш, када то једеш?
Посебно за особе с неким типом дијабетеса, али и за здраве људе редослед оброка такође може бити користан, јер угљени хидрати на крају оброка могу помоћи да се дуже осјећате сито. Наредни резултати истраживања такође показују да "nutrient sequencing" стимулише производњу хормона ситости ГЛП-1, што заузврат доводи до битно смањеног осјећаја глади. Међутим, да ли сама та веза чини разлику због редослиједа, ни овдје није довољно доказано.
Стручњаци зато још увијек ипак савјетују да се прије свега усредоточите на квалитетну храну, а редослијед којим ћете конзумирати оброк једноставно испробате на одређено вријеме и провјерите како функционише за вас, преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
