Какве би посљедице по здравље људи имало путовање на Марс

ГС
Foto: Pixabay

Сљедећи велики искорак у истраживању свемира би требало да буде људска мисија на Марс, а НАСА очекује да ће човјек први пут слетјети на Црвену планету за нешто више од десет година. Али свемир је врло непријатељско окружење за човјека, почев од изостанка гравитације, преко штетног зрачења до непостојања измјене дана и ноћи, те се поставља питање какве посљедице ће на астронауте оставити овај излет на Марс.

Мисија са људском посадом на Марс биће физички и ментално много захтјевнија него досадашња путовања која су људи предузимали током посљедњих 60 година истраживања свемира које је првим летом започео Јуриј Гагарин. Лет до Марса и назад би требало да траје отприлике 14 мјесеци, а мисија би трајала најмање три године. Одржање високог нивоа когнитивних способности и ефикасан тимски рад предуслов су за сигуран и успјешан исход мисија.

Међутим, нова студија недавно објављена у часопису Фронтиерс оф Пхyсиологy, открила је да би недостатак гравитације у таквим мисијама могао негативно да утиче на когнитивне способности и емоционалну интелигенцију астронаута.

Које промјене у нашем тијелу изазива боравак у свемиру

Од првих свемирских мисија било је јасно да излагање микрогравитацији, односно бестежинском стању, доводи до драматичних промјена у људском тијелу. То се односи на кардиоваскуларни, мишићно-коштани и нервни систем.

На Земљи, гравитацију осјећамо помоћу вида и осталих чула, укључујући и оне у унутрашњем уху. Када нам глава стоји усправно, мали кристали у средњем уху - вестибуларни отолити - савршено се уравнетежују у вискозној течности. Али када помјеримо главу, гравитација тјера течност да се покреће и то шаље сигнал мозгу да је наша глава промијенила положај. Током свемирског лета, овај механизам не функционише.

Лет у свемир може неповољно да утиче и на анатомију мозга астронаута. Структурне промјене мозга примијећене су код астронаута послије повратка са Међународне свемирске станице. Промјене се односе на помјерање мозга ка горе унутар лобање и мању повезаност између подручја на површини мозга, кортекса и оних унутар мозга.

Још се не зна како ове промјене утичу на понашање, али научници и даље испитују. Зна се да астронаути пате од осјећаја дезоријентације, перцептивних илузија, поремећаја равнотеже и мучнине. Међутим, ови резултати се темеље на веома малим узорцима.

Нова студија НАСА

Нова студија коју је предузела Америчка свемирска агенција НАСА истраживала је учинак микрогравитације на когнитине способности. Али умјесто да су 24 учесника експеримента послали у свемир, послали су их у кревет јер је учинак одређене врсте одмарања у кревету једнак учинцима бестежинског стања и зато се доста користи у истраживањима. Када стојимо усправно, тијело и вестибуларни отолити стоје у равни са гравитацијом, а док лежимо стоје под правим углом.

Учесници истраживања су морали да леже на леђима под углом од шест степени, са спуштеном главом у односу на тијело и тако готово два мјесеца без промјене положаја. Током овог периода редовно су рјешавали низ когнитивних задатака намијењених астронаутима који су релевантни за свемирске летове како би процијенили њихову просторну оријентацију, памћење, понашање током кризних ситуација и разумијевање емоционалних реакција других особа.

Резултати су показали мало, али прогресивно успоравање когнитивне брзине у задацима који укључују сензорне и моторичке вјештине, што је у складу с промјенама које су примијећене и код астронаута послије лета у свемир. Испитаници су такође имали потешкоћа у процјени емоционалних стања на основу гледања лица других људи.

Прилагођавање промјенама гравитације захтијевало је вријеме и напор код учесника експеримента. Иако им је успјешност у рјешавању већине когнитивних задатака у почетку опадала, послије отприлике 60 дана су остале непромијењене до краја експеримента. Али способност препознавања емоција је наставила да се погоршава. У ствари, учесници експеримента су почели све више да изразе лица који су им показивани тумаче као негативне емоције, прије него као срећне или неутралне.

Зашто је ово важно?

За свемирску мисију пресудно је да астронаути сачувају способност да буду одлучни и брзи у доношењу одлука. С обзиром на то да морају много времена да проведу заједно у малом простору, неопходно је и да сачувају способност исправног “читања” емоција код својих колега.

Зато се сугерише свемирским агенцијама да размотре увођење одговарајуће психолошке обуке прије мисије, као и неки вид психолошке подршке током лета како би ризике избијања сукоба међу посадом свели на миниму.

Посљедњи напредак и улагање у ракетну технологију отварају ново и узбудљиво доба истраживања свемира. Микрогравитација може бити дубоко узнемирујућа и може на много начина да угрози успјех ових мисија, преноси РТС.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана