У Њемачкој слиједи велико успоравање – 30 км/ч у градовима?

Очекивао сам нервозу, гестикулације ужурбаних возача, звуке труба, док сам прилазио Берлину. У граду – ништа од тога; сви возе опрезно, па и у широким главним улицама, јер на подручју градског центра важи ограничење брзине од 30 км/ч.

Ту мјеру је донио Сенат најмногољуднијег њемачког града. Овдје живи 3,7 милиона људи, сваке године им се придружи нових 20.000. Број возила, бука и загађење ваздуха се стално повећавају.

Берлин спада у градове који су прекорачили дозвољену граничну вриједност Европске комисије од просјечних 40 микрограма азотног диоксида по кубном метру ваздуха. Према Савезном заводу за здравство, штетни гасови у саобраћају могу да изазову здравствене проблеме попут астме.

Портпарол Сената Јан Томсен за DW каже да “се од априла 2018. експериментисало са брзином од 30 km/h и да су годину дана вршења мjерења. Резултат: емисија азотног диоксида се смањила за 2,3 микрограма по кубном метру спољног ваздуха у годишњој средњој вредности” – што одговара смањењу концентрације NО2 од четири процента.

Када је ријеч о читавој 2019. години, смањење у улици Лајпцигер штрасе износи чак 11 микрограма. Томсен сматра да је за то заслужно адаптирање возила, посебно аутобуса, али да је за петину до четвртине успјеха одговорно и ограничење брзине на 30 km/h.

Разлог је што је за емитовање штетних гасова посебно “одговорно” убрзање, а када је ријеч о тако малој брзини, оно је много краће него иначе.

На свих 17 мерних станица на градском подручју 2019. је измјерена мања просјечна вриједности него 2018. Сваког дана се мјери квалитет ваздуха, а од фебруара би Сенат требало да изда чак и апликацију за мобилне телефоне преко које би свако могао да има приступ тим подацима.

“Тридесетица за бољи ваздух”

Мјерења у посљедње три године су на главним улицама показале да се количина штетних гасова – смањивала. Послије увођења максималне брзине од 30 умјесто 50 km/h, NО2 се смањио за 28 процената. Те вриједности, додуше, зависе и од временских прилика, количине саобраћаја и понашања учесника у саобраћају.

Равномерна вожња је боља за квалитет ваздуха од сталног кочења и полажења, а ваздух посебно кваре дизел-аутомобили. Сенаторка града Берлина за заштиту животне средине и саобраћај Регине Гинтер (ванстраначка политичарка) сматра да би поред ограничења брзине на 30 km/h требало забранити вожњу “дизелашима” у неким улицама и то у укупној дужини од 2,9 километара.

Гинтер је презентирајући своје планове рекла:”„Здравље људи се мора штитити, али ми не желимо да купце дизел-аутомобила, које је индустрија преварила, оптеретимо више од неопходне мjере”.

Берлин и Букстехуде предњаче

Прва позитивна искуства са званичним зонама ограничења на 30 km/h и то у свjетским размjерама имао је градић Букстехуде, са неких 40.000 становника, у близини Хамбурга.

Ту је почетком осамдесетих саграђено стамбено насеље у непосредној близини градског центра. Када се испоставило да се у том крају пребрзо вози, 14. новембра 1983. постављени су први саобраћајни знакови са ограничењем брзине на 30 km/h. А тадашњи градоначелник је у неке улице поставио жардињере са цвијећем које су сузиле пролаз.

Те мјере су пратили научници који су касније саопштили да је било позитивних посљедица по безбједност, квалитет ваздуха и потрошњу бензина.

Шта помаже против јурњаве

Позитивне ефекте по начин вожње констатовао је и берлински саобраћајни планер Екарт Хајнрихс који је показао да се ситуација побољшава ако се знакови ограничења поставе на свакој раскрсници или ако се на самом асфалту нацрта број 30.

И специјални екрани на којима се види брзина којом неко тренутно вози, упозорења да постоји радар, или табле које упозоравају на ђаке, пешаке, дјецу или заштиту од буке, доводе до прилагођавања брзине.

Екарт Хајнрихс је у Берлину проучавао дејство ограничења брзине на 30 km/h. Његово праћење ситуације у 19 главних берлинских улица је показало да учесници у саобраћају с временом све боље прилагођавају брзину. Док је месец дана по увођењу мjере измерена просjечна брзина од 39 km/h, просjек је 36 мjесеци касније износио нешто мање од 34 km/h.

Берлин: већа цијена паркирања као застрашивање

Берлинска сенаторка Гинтер би желела да они који се возе на посао пређу на средства јавног градског саобраћаја. Њен план је да се најприје повећа цијена паркирања на 75 одсто одговарајућих површина.

Дугорочни план укључује и ширење мреже градског превоза и метроа, као и постављање “брзих” бициклистичких стаза и повећање њиховог броја.

Закон о превозу предвиђа да се јавни саобраћај учини атрактивнијим, чистијим и сигурнијим, и то једноставним тарифама, малим цијенама карата, увођењем нових аутобуса на електрични погон и то на струју добијену регенеративним изворима енергије.

Главни принцип је “визија нуле”. Безбједност је најважнија како би се број жртава удеса смањио на минимум.

Узор за Берлин је Шведска. Тамо су бициклистичке стазе одвојене од аутомобилског коловоза а сужења на аутобуским станицама спречавају претицање.

Филозофија опуштености

Швајцарска је увела концепт који узима у обзир и људске грешке: саобраћајно васпитање, саобраћајна правила и драконске казне би требало да допринесу да се смањи број удеса.

Онима који крше ограничења брзине пријети заплијена возила, одузимање возачке дозволе, па чак и затвор.

“Холанђани су били први који су седамдесетих година увели читаве градске четврти са тзв. смиреним саобраћајем. Тада је улицама земаља Бенелукса пролазило све више аутомобила и угрожена је безбједност дјеце и старијих особа”, каже Хаике Агте из “Европског друштва за смањивање брзине” (Еугент).

Мјере у Холандији су биле усмјерене на побољшање квалитета живота.

Исти циљ следи и иницијатива “20 нам је довољно” каже Хаике Агте: “Овдје је циљ да се брзина у насељима смањи на 20 миља на сат – то су 32 km/h. Идеја је да се створи лијепо повезано, љубазно друштво у местима на којима је лијепо ћаскати и играти се”.

Они који прекрше дозвољену брзину, имаће шансу да на специјалним курсевима о штетности јурцања смање висину казне.

Губитак времена због брзине од 30 km/h?

Разна мjерења аутомобилског клуба АДАЦ показала су да се континуираним вођењем саобраћаја – паметно постављеним кружним токовима или интелигентним управљањем семафорима, у односу на брзину од 50 km/h не примjећује разлика у времену проведеном у вожњи.

Почетком ове године, власти у Бриселу су саопштиле да ће 1. јануара 2021. проширити зоне са максималном брзином од 30 km/h на читаво подручје града. Тренутно је оно на снази на више од половине улица на подручју престонице.

Град Понтеверда на северу Шпаније је још прије 20 година једноставно протерао аутомобиле из већине градских улица. Тамо је посљедња жртва саобраћајног удеса забиљежена 2007.

Град без аутомобила – то је сан и берлинске сенаторке Регине Гинтер. Она већ готово 20 година нема више свој аутомобил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.