Ево са колико снаге треба да располаже ваш аутомобил!

GS
Foto: X.com

Колико Вам снаге заиста треба у аутомобилу? Важи ли ту правило "што више, то боље"или постоји нека идеална мјера? Њемачки АДАЦ је покушао да одговори на ово питање те наводи да ипак све зависи о намјени возила и начину на који се употребљава.

Зато је потребно дефинисати индивидуалне потребе и одговорити на неколико питања. Путује ли често с тешким теретом или тешком приколицом? Путујете ли иначе равничарским или планинским окружењем? Возите ли више у граду или на аутопуту? Колико је тешко возило?

Данашња моторна возила обично су довољно добро моторизована да задовоље стандардне захтјеве, чак и с основним погоном. Чак и с “најмањим” мотором у Голфу 1.0 ТСИ са 110 КС, 100 км/х постиже за 10,2 секунде упркос маси празног возила од 1.300 килограма.

У 1970-има то су могла само возила с моторима велике запремине са шест или осам цилиндара или "фризиране" машине са суфиксом Abarth или ГТИ.

Чисти број коњских снага или киловата мало говори јер сваки аутомобил различито претвара коњске снаге у перформансе, а овисно о дизајну мотора. Ни убрзање од 0 до 100 такође није релевантна ставка.

Кривуља окретног момента мотора је кључна за перформансе. И то не због убрзања из мјеста већ снагу треба имати онда када је то стварно потребно. На примјер приликом претицања камиона или убрзавања на улазу на аутопут - а то је распон брзине од 60 до 100 км/х.

Зато АДАЦ стандардно тестира управо ово убрзање. Као разуман временски оквир за убрзање од 60 до 100 км/х сматра се између 5,5 секунди и 8 секунди. Унутар тог временског оквира возило пређе око 122 метра (за 5,5 секунди) до 178 метара (за 8 секунди).

На темељу ових претпоставки и резултата АДАЦ теста аутомобила потрошачима се може дати препорука за одговарајући мотор. Ово су приближне вриједности за просјечну употребу, које могу варирати за око пет КС.

Ова је препорука намијењена возилима с просјечним начином кориштења. Ако се аутомобил углавном вози у граду, мања снага мотора може бити довољна. За дуга путовања на брзим цестама и аутоцестама или за редовиту вожњу с тешким приколицама снажнији мотор може имати смисла.

Као закључак може се рећи да је више снаге боље због сигурности.

Најбољи примјер је Dacia Спринг Electric 45. Баш као и код осталих сличних модела са слабијим моторима, маневри претицања могу бити прави тест за живце. Мало електрично возило има међуспринт од 60 до 100 км/х за 14,86 секунди и за то му треба пуних 330 метара а  стандардни улаз на аутопут је дуг 250 метара. Са друге стране Тесла Модел С може да убрзати од 100 км/х за само 1,64 секунде и за то му треба 36,4 метра док Dacia Спринг мора да вози чак 80 метара дуже да би постигла исти учинак, преноси Index.hr.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана