Рукометаш Срђан Мијатовић посљедњим летом напустио Мадрид: Одлазак из пусте земље у минут до дванаест

Синиша Котараш
Рукометаш Срђан Мијатовић посљедњим летом напустио Мадрид: Одлазак из пусте земље у минут до дванаест

БАЊАЛУКА - Млади бањалучки рукометаш Срђан Мијатовић, који од прошлог љета игра у Шпанији, преживио је праву голготу у покушају да се врати кући. У томе је, на крају, и успио, а тренутно се, заједно са родитељима и сестром, налази у кућној изолацији.

У разговору за “Глас Српске” описао је своје доживљаје који су имали срећан завршетак па сада све то гледа са оне ведрије стране.

- Био сам са двојицом саиграча у Аранда де Дуери седам дана у кућној изолацији, а онда нам се једно вече, око 23 часа, јавио предсједник клуба и рекао да можемо да идемо кућама. Њих двојица су се одмах спаковала и отишла аутомобилом, док ја нисам знао шта да радим. Нисам имао појма да ли уопште могу да пронађем превоз, прво према Мадриду, који је тога дана требало да буде комплетно затворен, а онда и према било којој дестинацији одакле бих могао да се пребацим за Бањалуку - почиње причу Мијатовић.

Иако је Виља де Аранда удаљена тек стотинак километара од шпанске престонице, имао је великих проблема да пронађе превоз до аеродрома, јер је већ раније комплетан саобраћај, аутобуски и жељезнички био обустављен.

- Нашао сам лет за Загреб идући дан у 12.20 часова, а онда ми се ујутру путем друштвених мрежа јавио један човјек који је кренуо у Мадрид по кћерке и понудио ми се да ме превезе. Међутим, на прилазу Мадриду наишли смо на блокаду и није нам било дозвољено да наставимо. Срећом, пребацио сам се до једног малог града који је са Мадридом спојен метроом. Ушао сам у станицу и остао затечен призором, метро је био сабласно празан, био сам буквално једини путник. Ушао сам у први воз који је наишао и имао срећу да одаберем прави смјер. Имао сам, послије, још једном срећу, да “погодим” право пресједање. Ништа ми у тим моментима није вриједјело познавање језика, када нисам имао кога да питам за инструкције - истакао је Мијатовић.

Храбре, кажу, прати срећа па је и млади Бањалучанин “из прве” пронашао аеродром, гдје је још два и по часа стрепио да му лет за Загреб не буде отказан. На крају, полетио је и стигао у главни град Хрватске, гдје су његове муке настављене.

- На аеродрому нас је дочекала полиција и здравствени радници са припремљеним формуларима у којима смо морали детаљно да опишемо одакле долазимо, да ли остајемо у Хрватској и слично. Више од три часа сам тамо чекао док се нисам пребацио на аутобуску станицу. А тамо ме је сачекало ново непријатно изненађење, јер су отказани сви аутобуски поласци, не само према Бањалуци, већ уопште за БиХ - препричава Мијатовић.

Ипак, успио је да превлада и тај проблем.

- Срећом да имам доста пријатеља па ме другарица једног од њих аутомобилом пребацила до Градишке, гдје сам пјешке ушао у Републику Српску. Ту ме сачекала друга пријатељица са којом сам стигао у Бањалуку, у неко доба ноћи. Одмах ујутро сам се пријавио надлежним и речено ми је да, заједно са родитељима и сестром, будем у четрнаестодневној изолацији. Већ је прошло седам, издржаћемо и преосталих седам. Нико од нас нема проблема, али морамо да поштујемо све процедуре и надамо се да ће ово све брзо проћи - закључио је Мијатовић.

Реалан прекид такмичења

Срђан Мијатовић званично је члан прволигашког Пуенте Хенила, а зимус је отишао на позајмицу у Виља де Аранде, који је члан друге лиге.

- Уговор са Пуенте Хенилом ми важи до краја маја наредне године, а тренутно немам појма да ли ће и када лига бити настављена, нити када би требало да се поново окупимо. Постоји велика могућност да лига буде прекинута и тренутно стање на табели буде и коначно. Ако то буде тако, онда би се мој Виља де Аранде, као другопласирани тим, пласирао у АСОБАЛ лигу - каже Мијатовић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана