Идеалних 11 – најбољи странци у историји Црвене Звезде

Најбољи тим састављен од страних играча који су наступали у Црвеној Звезди.

За почетак, у тексту неће бити урачунати играчи из бивше СФРЈ, с обзиром да је то мало осјетљивија тема и овде ћемо се бавити само спортом, тачније фудбалом.

У Црвеној звезди су у посљедњих 30 година играли фудбалери из Аргентине, Аустралије, Бразила, Азербејџана, Гане, Колумбије, Еквадора, Шведске, Либерије, Нигерије, Јапана, Перуа, Канаде, Хондураса, Холандије, Румуније, Шпаније, Камеруна, Јужноафричке републике, Тринидада и Тобага и Бугарске.

Са листе ћемо изузети и Милоша Дегенека, репрезентативца Аустралије поријеклом из Србије, Марка Марина, њемачког фудбалера са српским поријеклом, Бранимира Субашића, некадашњег репрезентативца Азербејџена који је Србин и Бојана Ђорђића, некадашњег шведског фудбалера.

Међутим, и поред тога, немамо избора и морамо на листу да ставимо садашњег капитена Црвене звезде.

Голман

Милан Борјан

Капитен Црвене звезде се мора наћи на овој листи.

Црвена звезда, за разлику од највећег ривала, никада није имала голмана, ван бивше СФРЈ.

Борјан је репрезентативац Канаде и за потребе овог текста може се сматрати страним играчем у редовима Црвене звезде.

Голман из Книна, рођен је 23. октобра 1987. године и са фудбалом је почео у локалној Динари, где је првобитно био нападач.

Отац га је наговорио да постане голман, што је он прихватио и у тој улози се опробао у београдском Радничком, где је 1995. почео да тренира, када је његова породица избјегла у главни град Србије због рата.

2000. године преселио се у Канаду и са фудбалом је наставио у Маунт Хамилтону, а са 16 година прешао је у Боку Јуниорс, где је био члан омладинаца.

Касније је наступао и за Ривер Плејт и Насионал из Монтевидеа, док је професионалну каријеру започео у Килмесу 2008. године, али у аргентинској екипи није успео да се избори за шансу међу стативама.

Прве мечеве одиграо је у Раду, где је провео две године, а затим је наступао за турски Сивас, румунски Васлуј, бугарски Лудогорец, пољску Корону и Раднички Ниш, а у Црвену звезду је дошао 2017. године.

Са Црвеном звездом два пута је играо у Лиги шампиона, где је у сезони 2018/19 статистички био најбољи голман такмичења, док је у Лиги Европе са Звездом стигао до нокаут фазе.

Може се рећи да је често био најбољи у редовима црвено-белих и дуго ће се памтити његови одбрањени пенали против Копенхагена, као и партије против Јанг Бојса, Краснодара, Наполија, Келна...

За репрезентацију Канаде наступа од 2011. године.

Одбрана

Миодраг Белодедић

Бивши румунски фудбалер рођен у Соколовцу освојио је Лигу шампиона са Црвеном звездом 1991. године.

Штопер је поред Црвене звезде освојио са Стеауом из Букурешта Лигу шампиона 1986. године и у златној генерацији црвено-бијелих био је најискуснији играч.

Најбољи странац у историји Црвене звезде је 1991. постао тек трећи играч који је са два различита клуба освојио најелитније такмичење.

У Стеауи је почео каријеру 1982. и наступао до 1988, када је пребјегао у Југославију због режима диктатора Чаушескуа.

Тада фудбалски савез Румуније није допуштао фудбалерима да напусте државу и оду у иностранство и Белодедић није могао да потпише за Звезду, свој дечачки сан.

Тадашњи предсједник Црвене звезде Драган Џајић потписао је Белодедића чим је чуо да је Румун добио понуду да пређе у Партизан, али тек 1989. године после револуције у Румунији.

Био је оптужен за издају прије револуције и осуђен на 10 година затвора, али су све отпужбе против њега повучене и 1990. дебитовао је за Звезду и наступао до 1992. године када је отишао у Валенсију.

Наступао је још за Виљареал, Ваљадолид и мексички Атланте, а каријеру је завршио где је и почео – у Стеауи.

Ибрахим Гај

Бивши сенегалски фудбалер наступао је за црвено-бијеле од 2006. до 2008. године и био је миљеник навијача, посебно због инцидента са Мореиром на 134. вечитом дербију против Партизана.

Играо је у домовини, у Бугарској, Турској, Белгији и Саудијској Арабији, а каријеру је завршио у Радничком из Ниша.

Са Звездом је освојио дуплу круну 2007. године.

Два пута је наступао за репрезентацију, а за Звезду је одиграо 57 утакмица и постигао је један погодак.

 

 

Лучо Ибањез

Аргентинац је био право освежење за Црвену звезду на бековској позицији.

Коначно су црвено-бели добили бека са одличним центаршутем, био је опасан у зони шута и сјајно је изводио слободне ударце.

Некадашњи фудбалер Боке Јуниорс стигао је 2015. године у Црвену звезду и тако постао први играч који је прешао из загребачког Динама у редове црвено-бијеле, после Роберта Просинечког.

У првој сезони постигао је 10 голова и уписао 15 асистенција на 33 одигране утакмице у свим такмичењима, а у Суперлиги Србије био је седми стрелац шампионата.

Био је стрелац неколико важних голова, као што су победоносни у Нишу против Радничког и погодак у 150. вечитом дербију против Партизана.

Играо је квалификације за Лигу шампиона са Звездом, а затим је прешао у турски Трабзон.

У Турској је наступао и за Карабукспор, а сада је члан Зрињског.

Адилсон

Адилсон дос Сантос био је један од првих Бразилаца који су стигли у Црвену звезду.

Могао је да покрива све позиције у одбрани, левог и десног бека и штопера.

1998. године, 22-годишњи Адилсон стигао је из Паране у Београд и иако је наступао само једну сезону и одиграо 12 утакмица, сваку је одиграо одлично и у вечитом дербију против Партизана, који је Звезда изгубила, био је најбоље оцењени играч.

Из Звезде је отишао у Бетис, а затим и у Севиљу, али тамо никада није добио праву прилику.

Играо је у Кини за Далијан, затим за јужнокорејски Сеул, где је провео седам година и постао тренер по завршетку фудбалске каријере 2013. године.

На листи су могли можда да се нађу и Ли Ади и Хамину Драман, што се тиче одбране, као и Дамијан Ле Талек, али он је у Звезду дошао као везни играч, што по природи и јесте.

Везни ред

Сегундо Кастиљо

Сегундо Кастиљо би је Патрик Вијера црвено-бијелих.

Играо је на позицији дефанзивног и централног везног и у редовима Црвене звезде провео је четири године (2006-2010), а играо две, пошто је време провео на позајмицама у Евертону и Вулверхемптону.

Освојио је дуплу круну са црвено-бијелима 2007. године и на 72 утакмице постигао је 18 голова.

Био је смирен на лопти, знао је да разигра саиграче и квари противничке нападе, а навијачи су га обожавали.

Каријеру је почео у Есполију, одакле је прешао у Насионал, познатији клуб из еквадорског главног града Кита и управо је из Насионала стигао у Црвену звезду.

Касније је играо за Пачуку, Дорадос и Пуеблу у Мексику, Ал-Хилал и за еквадорске тимове Барселону и Гвајакил, где и даље игра.

Мичел Доналд

Холандски фудбалер који је прошао омладинску школу Ајакса, тачније академију „Копљаника”, у којој је био од десете до 19. године (1998-2007).

У Ајаксу је за четири године одиграо само осам утакмица и наступао је углавном за Б тим, који се такмичи у другој лиги и био је на позајмици у Виљему.

Три године је провео у Роди, а затим годину дана у Мордовији, одакле је 2015. дошао на позајмицу у Црвену звезду, која га је откупила за 200.000 евра и за црвено-беле играо је до 2018. године.

Мичел Доналд је први странац капитен у историји Црвене звезде и због тога је веома цењен у Љутице Богдана.

Задњи везни је покривао цио терен и био је одличан и у офанзиви и у дефанзиви.

Са Црвеном Звездом освојио је две шампионске титуле и укупно је одиграо 109 утакмица и постигао 12 голова.

Из Звезде је отишао у турску Малатју, чији је члан и даље.

Каду

Дуго се водила дилема да ли ће се у идеалних 11 наћи Евандро или Каду и мора се рећи да је Каду више заслужио.

Евандро је био мајстор са лоптом, али је промашен пенал против Партизана оставио велику мрљу и некако се увек губио у важним мечевима, што није био случај са Кадуом.

Едуардо де Фиори Мендеш Каду каријеру је почео у Порто Алегреу, одакле је отишао у црногорску Зету.

У Црвену звезду дошао је 2009. године и играо је до 2013.

Одиграо је укупно 104 утакмице и постигао 25 погодака, а са црвено-белима освојио је два Купа Србије.

Најпознатији погодак дошао је у 93. минуту за побједу на вечитом дербију, против Партизана у Хумској.

У тренутку одласка из Црвене звезде био је странац са највише одиграних утакмица, што је оборио Доналд, и играч са највећим бројем голова, али и то је оборио Боаћи.

Из Звезде је отишао у Шериф Тираспољ, док је касније играо у Либану и на Малти.

Ел Фарду Бен

Прича која и даље траје.

Пошто је са Олимпијакосом покорио Хумску и постигао два гола против Партизана, Црвена звезда одлучила је да га доведе у своје редове.

Био је међу најбољима у квалификацијама за Лигу шампиона и групној фази, чак је у квалификацијама био и најбољи стрелац, а са црвено-бијелима освојио је две титуле шампиона Србије.

Постигао је 38 голова на 56 одиграних утакмица што је импресиван учинак.

Недавно је потписао нови уговор са шампионом Србије.

У каријери је још наступао за Ле Авр, Ван, Верију, Левадијакос и Паниониос.

Напад

Уго Вијеира

Уго Фелипе Вијеира био је фантастичан у свом мандату у Црвеној звезди.

Променио је велики број клубова у каријери.

Каријеру је почео у екипи Санта Моника, а затим је играо за Бордо, Ешторил, Жил Висенте, Бенфику, Хихон, Брагу и Торпедо из Москве, одакле је дошао у Црвену звезду.

Провео је само једну и по сезону у црвено-бијелом дресу и на 43 утакмице постигао је 27 погодака.

Најљепши је био у дербију против Партизана, када је „дропком” смјестио лопту под пречку.

Тада је у првој сезони постигао 20 голова и био други стријелац лиге иза Александра Катаија, који је постигао један погодак више.

На почетку наредне сезоне постигао је седам голова на 10 утакмица, али је због свађе са тренером Божовићем одстрањен из тима и продат је Јокохами.

Играо је и за Сивас у Турској, а сада наступа за Жил Висенте.

Са Звездом је освојио шампионску титулу у сезони 2015/16.

Ричмонд Боаћи

Репрезентативац Гане прошао је омладинску школу Ђеное, где је и почео каријеру.

Био је члан Сасуола, Јувентуса, Елчеа, Аталанте, Роде и Латине, одакле је 2017. године дошао на позајмицу у Црвену звезду.

Пошто је Латина 2017. године прогласила банкрот, Боаћи је постао слободан играч и потписао је трогодишњи уговор са црвено-бијелима.

Одмах се исплатило, пошто је постигао 14 голова на 15 утакмица у лиги и осам голова на 14 европских утакмица, где је са Звездом стигао до нокаут фазе Лиге Европе.

Најбољи страни стријелац у историји Црвене звезде постигао је 39 голова на 48 утакмица и у фебруару 2018. године прешао у кинески Ђангсу.

Отишао је за 5,5 милиона, одиграо 15 утакмица и постигао 3 гола, а затим се 2,5 милиона вратио у Црвену звезду.

Ове сезоне одиграо је 15 утакмица и постигао само три гола.

 (Б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.