Андреа Лекић за "Глас": Морамо вратити култ репрезентације

БАЊАЛУКА - Једна од најбољих свјетских рукометашица своје генрације Андреа Лекић боравила је минуле седмице у Бањалуци и била гост "Адрија Спортс конференције", гдје је говорила о искуствима из богате каријере, развоју женског спорта и изазовима са којима се сусрећу младе спортисткиње.

Дрес репрезентације Србије Андреа Лекић је носила од 2006 до 2021. године. Вратила се крајем 2024. године, како би помогла тадашњем тиму да избори пласман на Свјетско првенство, које се прошле јесени играло у Њемачкој и Холандији. У томе је и успјела и званично окачила патике о клин. Својевремено најбољи играч планете (2013 године) издвојила је вријеме за "Глас Српске" и дотакла се лијепих и оне мање угодних тема, али о свему је причала отворено и без устезања. Генерални менаџер женских селекција Србије потенцира да репрезентација мора поново да буде највећа част и обавеза, те да је за напредак српског женског рукомета неопходно вратити култ репрезентације, али и створити систем у којем ће младе играчице имати услове за развој.

Факти: 

• Тренри магнет за дјецу

• Напредак у Савезу евидентан

• Биће јака лига

- Култ репрезентације се годинама мало изгубио и ту видим велики простор за напредак. Репрезентација мора поново да буде највећа част и обавеза, али и највећа љубав. Сви волимо када нас гледају милиони људи преко телевизије и то јесте нешто најлепше, али пут до тога није лак - у даху је рекла Лекић и додала да женски рукомет у Србији и даље "живи" на вицешампионској титули са Свејтског првенства у Београду:

- Наш последњи велики успех био је 2013. године и не можемо стално да се осврћемо на тих претходних 13 година. Ми смо такав народ да је код нас стрпљење као реч готово изумрла. Тражи се резултат преко ноћи, а то једноставно не иде тако. Може се десити да се поклопе околности и једна генерација достигне зрелост, али без доброг система тешко је направити континуитет. Међутим, напредујемо корак по корак. Нису то велики резултати, али за мене лично, јесу, поготово када знам како је било пре, рецимо кад сам ја играла - истакла је Лекић.

Посебно је указала на проблем одласка дјевојчица из спорта у тинејџерским годинама.

- Имамо велики број девојчица које престају да тренирају са 16 или 17 година. Управо на томе морамо да радимо. Тренери су ту изузетно важни, јер су они магнет за ту децу. Морамо да створимо услове да остану у рукомету и да се развијају на прави начин - додала је Лекић.

Савез посебно пратити развој младих репрезентативки и покушати да помогне клубовима у којима оне стасавају, поручила је Лекић.

- На нама је да видимо да ли су то клубови у којима се наша деца развијају на прави начин и где као Савез можемо да помогнемо. То је суштина свега - истакла је Лекић.

Када је ријеч о клупском рукомету, Андреа очекује веома занимљиву сезону у Србији.

- Звезда је направила добру причу, Бор се значајно појачао, а Раднички полако добија своју дворану. Чекамо отварање хале СЦ "Раднички" на Црвеном крсту, која делује импозантно. Ту је и неколико клубова који су довели младе репрезентативке. За све нас који пратимо женски рукомет предстојећа сезона биће веома интересантна. Дуго није било толико неизвесности око борбе за титулу – закључила је Лекић.

Промјена држављанства

Неке српске рукометашице мијењале су дресове, одлучивале се за друге репрезентације. Најупчатљивији примјер је Нишлијка Бојана Петровић, која је играла за Црну Гору.

- Имала сам и ја понуда, али за мене то никад није била опција. То се не ради. Нећу никога да осуђујем, ко јесте то урадио, али да се о томе не би размишљало, девојке се морају осећати добро када дођу у репрзентацију. Када ми њима обезбедимо све услове у националном туму, онда можемо мирно спавати. Томе тежимо - нагласила је Лекић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.