Никола Никић о наступу Србије на Мундијалу: Са четворицом у одбрани стигли би глат до финала

Дејан Кондић
Никола Никић о наступу Србије на Мундијалу: Са четворицом у одбрани стигли би глат до финала

Неуспјех Србије на Свјетском првенству у Катару тешко је пао свима у Републици Српској, а један од оних који је од првог дана бодрио "орлове" јесте Никола Никић.

Некадашњи ас Жељезничара био је гост редакције "Гласа Српске" прије почетка Мундијала. У незваничном разговору дотакли смо се селекције Србије када нам је популарни Ниџо рекао да му се не свиђа што Драган Стојковић форсира игру с три играча у одбрани. Легендарни ас био је у праву, Србија је у три меча примила осам голова и спаковала кофере као једно од највећих разочарења. Сада када су се страсти стишале, подсјетили смо легендарног фудбалера на оно што је рекао.

- Нажалост, био сам у праву. Недостаје нам тог германског менталитета. Причао сам вам прије Свјетског купа, да не испадне накнадна памет, никад нисам био поборник тројице играча у посљедњој линији. Доста лоше су "орлови" играли и прије првенства с три штопера, не рачунајући меч против Норвешке. Пикси мора то да промијени на 4-3-3, јер Србија има сјајне нападаче. Да смо тако играли, дошли би глат до финала. Ових 3-5-2 је он играо због Душана Влаховића и Александра Митровића, али видјели сте како је завршило - констатовао је Никић.

ГЛАС: Ко Вас је у редовима Србије подсјетио на вас као играча?

НИКИЋ: Александар Митровић. Кад га видите онако мислите да се бави неким борилачким спортом. Али је опасан по гол да је то страхота. Ногом, главом, из свих позиција. Кад поредите Кристијана Роналда и Митровића то вам је као однос "мерцедеса" и "фиће", ал ја бих увијек узео Митровића.

ГЛАС: Како су Вам изгледали стадиони у Катару, у поређењу с онима из периода кад сте играли?

НИКИЋ: Страшни суд (смијех). Прије Мундијала сам био на "Грбавици" па сам отишао и на помоћни Жељин. Сад је још и добар, ставили су и пластику. И причамо ти, Един Ћурић, Мехмед Баждаревић и ја како смо уторком на кондиционом код Боре Брачуља трчали четири сата, ту никад краја нема. Да умреш. Ја сам могао трчати па је мени била милина. Послије подне игра се на два гола, а у међувремену био је један Зијо који је одржавао терен. Упали трактор и жицом га равна. Мајко моја, ми играмо, то равно фино, а гледај сада чуда. Мени је некад жао изаћи на добар терен. Ово је разлика као небо и земља. Могу мислити шта би асови из мог времена радили по оваквим теренима.

ГЛАС: Да ли је у Ваше вријеме било више мајстора фудбала него сада?

НИКИЋ: Не да је било, мало је рећи. Ево, сада у овој Премијер лиги БиХ видим само два зналца, Семир Штилић и Стојан Врањеш, а погледај колико имају година. Они би могли играти и у оно моје вријеме.

ГЛАС: Кажу за екипу Жељезничара, у којој сте играли, да је то "најљепша" екипа тог времена.

НИКИЋ: Хахахахаха. Сјећам се кад сам дошао већ је био Џемал Шербо. Људи моји, он је био тако лијеп и згодан, а имао је раздјељак на глави као да је неко снајпером опалио и оставио траг у коси. И онда долазим ја који не личим ни на шта, кокошија прса, никакав и публика звижди Шерби, а ја му се дивио. Жељина раја је вољела овакве ликове као ја. Па, комплетна екипа, то је страх од Бога на шта смо личили. Позада, Владо Комшић, Хајрудин Сарачевић, Јосип Чилић, Ненад Старовлах, а напријед Един Бахтић, Раде Паприца, Мехмед Баждаревић и ја. Меша је био и згодан, Паприца је био висок, лијепо га је било видјети на терену, али је био ружан, али Фићо и ја јој, мајко моја, хахахах. 

ГЛАС: Какав сте однос имали с Ивицом Осимом?

НИКИЋ: Он је за мене најбољи тренер икада на овим нашим просторима. Јесам ја мало можда и пристрасан када причам о Шваби, али он је знао поставити екипу да све функционише како треба. Никад он мени и Фићи није пуно филозофирао, само нам је рекао: "Управите у гол, ваше није да мислите, кад вас двојица мислите опасно је по наш гол." Видите ли ви овај данас фудбал, иду до гола и врате. Још нисам видио да је неко дошао с бока и ишао директ ка голу, него лопту поново врате свом голману.

ГЛАС: Да ли је икада показивао емоције?

НИКИЋ: Никад! Мада је можда и требало некад показати. Знате, гадан је посао тренера, скупља вам се све. То га је и "докусурило". Био је људска громада.

Школовани лопови

ГЛАС: Послије Жељезничара играли сте у Грчкој. Да ли је истина да ће вам заувијек остати дужни уколико се одмах не "наплатите"?

НИКИЋ: Грци су исти ми, само су школованији лопови од нас. Ми смо сељачке лопине. Код нас је боље узети стотину марака одмах, него хиљаду касније. Имају и опасне навијаче. Дешавало се да улете, пошамарају играче.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана