Сјећања Белодедића на Токио: Рекао сам Џаји да не брине
БУКУРЕШТ - Децембарска јутра махом су тмурна. Међутим, за Миодрага Белодедића и његове саиграче из чувене генерације Црвене звезде једно ће заувијек бити бљештаво и посебно.
У недјељу, 8. децембра, навршавају се 33 године како су се београдски "црвено-бијели" у Токију попели на свјетски трон. Један од стубова те екипе био је легендарни либеро Миодраг Белодедић. У праскозорје распада Југославије, чета Владице Поповића унијела је мало среће у домове људи са ових простора.
У мору лоших вијести њихова побједа над Коло-Колом (3:0), шампионом Чилеа и Јужне Америке, била је право освјежење да се потисну тмурне мисли о ратним сукобима који су већ почели у Југославији. Јунаку ових редова, "румунском Србину" поменути тријумф била је сатисфакција за пораз, који је на истом стадиону доживио са Стеауом 1986, када је Ривер Плата славила 1:0. За "Глас Српске", са препознатљивим осмијехом и дозом сјете у гласу, Белодедић је причао о тим незаборавним моментима из историје Црвене звезда и Стеауе.
- Сећам се готово сваког момента. Двапут сам био у Токију. Сећам се како сам путовао тамо, прво са Стеауом па после за Звездом. Баш сам то причао играчима Звезде једном приликом када смо заједно били у авиону. Рекао сам им да ћу им испричати како смо ишли до Токија. Путовали смо два-три дана. Прво смо ишли у Кину, тамо смо тренирали. Били смо један дан и у румунској амбасади. Што се тиче меча против Коло-Колоа, били смо убедљиви, а са Стеауом сам поражен од Ривера. На тој утакмици дао сам гол који је судија поништио. Да је тада постојао ВАР, био би то добар гол, али нажалост није га било у то време - подсјетио је Белодедић.
Јунак тима, који је са клупе предводио Владица Поповић, био је најмлађи у екипи Владимир Југовић. Тада 22-годишњак, са два гола је најавио велико славље "црвено-бијелих", а тачку на меч ставио је Дарко Панчев. Дејан Савићевић је могао бити трагичар, јер је искључен у финишу првог полувремена.
- Чилеанци су били агресивни, добри техничари, били су изразити индивидуалци, али "танки" као колектив. Испровоцирали су Деју, који је зарадио црвени картон. На полувремену га је Џаја мало искритиковао. Памтим и то, кад смо излазили из свлачионице, приђе ми Џаја и каже: "Миле, припази сад, мање нас је, буди опрезнији". На то сам му рекао: "Директоре, немој да бринеш, неће ови никад да нас добију" - просто је то излетело из мене. После утакмице Џаја је дошао, пољубио ме и питао како сам знао да ћемо их добити. Рекао сам да нисам знао, тако ми је дошло да кажем. Смејали смо се после томе - рекао је Белодедић.
Владимир Југовић проглашен је за играча утакмице, а пракса је била да најбољи у тиму финалним окршајима Европљана и Јужноамериканаца добије најновији модел "тојоте" по којој је то финале и добило име, "Тојота" куп.
- Не знам да ли је Југа добио "тојоту", али дали су му неке паре које је поделио са нама. Џаја је рекао да се то подели - истакао је Белодедић.
Умјели су "црвено-бијели" и да прославе велики успјех.
- Добро смо то прославили и тамо у Токију и у Београду. Дарко је предњачио када је славље и зезање у питању. Све нас је стално за*ебав'о. Мене је знао често да зове: "Еј, Румун, дођи овамо седи" ха-ха-ха - присјетио се Белодедић.
Чувени румунски репрезентативац испричао је и једну анегдоту пред финале између Стеауе и River Plate.
- И са Стеауом, када смо играли причало се да ће најбољи играч добити "тојоту". У Румунији је тих година владао комунизам. Између себе ми играчи смо причали да ако неко од нас добије "тојоту" како ће да је превезе, јер у то време комунисти нису дали да се возе страни аутомобили у Румунији. Тада је била актуелна само румунска "дачија", она је била вожена. Страна аута се нису возила уопште, осим руске "ладе". На крају, није ни било потребе да "разбијамо" главу, изгубили смо - закључио је Белодедић.
Избор спортисте
Белодедић је још под уговором са Фудбалским савезом Румуније у којем има доста посла. Био је то и разлог што је захвалио нашем позиву да буде гост "Гласовог избора спортисте".
- Још сам у Фудбалском савезу овде у Румунији, сваки дан негде идем, дечији турнири, женски фудбал, разне инаугурације... Хвала Вам, радо бих дошао, али не стижем нигде. Нисам пар месеци био ни код мајке. Стално ме зове и пита када ћу доћи. Јесте ме Ви звали последњи пут када сам био код куће. Да, да док је трајало Европско првенство, био сам тада три- четири дана, од тада нисам - рекао је Белодедић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
