Српска може да постане нова криптодестинација
БАЊАЛУКА - Доношењем закона којим би била уређена област криптовалута, електронске имовине и “рударења”, била би обезбијеђена правна сигурност свих криптоактера, али и послао добар сигнал, како домаћим тако и иностраним инвеститорима да наставе са улагањем у овај релативно нови и вјероватно најбрже растући привредни сектор Српске.
Каже ово за “Глас Српске” извршни директор прве криптомјењачнице у БиХ - “Балкан криптоексчејнџ” Борис Мајсторовић, коментаришући најаву Владе Српске да ће ускоро свјетло дана угледати нацрт приједлога овог закона, а којим ће бити прецизирана “правила игре”.
- Ова област је је велика развојна шанса Српске, а поготово када је у питању “рударење”. Процјене говоре да тренутно имамо између 5.000 до 10.000 људи који се тиме баве у БиХ. Али, у посљедње вријеме све је више и крупнијих играча који показују интересовање да дођу те закупљују и опремају чак читаве хале. Ради се о инвеститорима из Аустрије, Швајцарске, Њемачке и Италије. Одлучују се на тај корак, јер је код нас ниска стопа пореза, али и цијена струје. Када буде усвојен овај закон, вјерујем да ће ниво ових инвестиција, а поготово иностраних, бити знатно увећан, мислим да имамо све предиспозиције да од Српске направимо нову криптодестинацију у свијету - истакао је Мајсторовић.
Сматра да би законско регулисање ове области много значило и за криптомјењачнице и берзе, али би сигурно утицало и на смањење црног тржишта.
- Претпостављам да ће ово законско рјешење бити слично оном из Србије. На овај начин биће дефинисано шта је то дигитална имовина, како се она чува, ко је за шта надлежан, а вјерујем да ће бити регулисано и “рударење” те издавање нових токена путем блокчејн технологије - истакао је Мајсторовић појашњавајући како криптовалуте никада нису претендовале да постану званично средство плаћања у некој држави, већ представљају алтернативни и све популарнији облик новца.
Наводи да су ове процесе у свијету успоравали из банкарског и финансијског сектора, који је до сада у својим рукама држао највећи дио новчаног колача једне земље. Осврћући се на њихове критике како се “рударењем” троше огромне количине електричне енергије и загађује околина, Мајсторовић каже да се ради о злонамјерним изјавама да би био успорен читав овај процес.
- Да ли то значи да треба да затворимо и дио фабрика, јер троше електричну енергију. Мислим да не треба. Треба да се развијамо, а криптовалуте су добра прилика - сматра Мајсторовић.
Када је у питању трговина криптовалутама, наводи да ова фирма тренутно има око 11.000 корисника и годишњи промет од око 21 милион марака. Према његовим ријечима, у самим зачецима овом трговином бавили су се искључиво они који су имали одређено информатичко образовање, али у посљедње вријеме се и то промијенило.
- То нису више само информатичари. Различити су профили, од доктора, радника, банкара, па до домаћица - навео је Мајсторовић, додајући да се грађани најчешће, чак у 59 одсто случајева, одлучују за куповину биткоина и етерума, тренутно најпопуларнијих дигиталних валута на тржишту.
Дигитални новчаник
Према ријечима Мајсторовића, фирма у којој ради прије пар мјесеци је покренула и апликацију “lova.ba”.
- Велики број наших корисника држи свој криптоновац на нашој платформи те смо стога одлучили да направимо и дигиталне новчанике на мобилним телефонима, а с којима ће се моћи обављати плаћање рачуна, робе и услуга у било ком тренутку - рекао је Мајсторовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
