Људи које „неће ковид“ можда имају добро имуно памћење

танјуг
Foto: илустрација

ЛОНДОН - Објашњење зашто неки људи на тестовима показују да су негативни на ковид-19, упркос изложености вирусу, може да лежи у „имуно памћењу“, поручују научници.

Нова студија је показала да неки појединци брзо чисте вирус из свог организма због снажног имунолошког одговора постојећих Т-ћелија, што значи да њихови тестови биљеже негативан резултат.

Сви знамо те особе које, упркос томе што је читаво њихово домаћинство заражено са ковид-19, никада нису биле позитивне на корона вирус, а сада су научници пронашли објашњење које показује да један дио људи доживљава „абортивну инфекцију“ у којој вирус улази у тијело, али га Т-ћелије имуног система очисте у најранијој фази, што значи да ПЦР и тестови на антитијела биљеже негативан резултат.

Око 15 одсто здравствених радника који су праћени током првог таласа пандемије у Лондону изгледа да потврђује ову хипотезу, а откриће може да отвори пут за нову генерацију вакцина усмјерених на одговор Т-ћелија, што би могло произвести много дуготрајнији имунитет, рекли су научници.

„Свако има анегдотске доказе о људима који су били изложени, али нису подлегли инфекцији. Оно што нисмо знали је, да ли су ови појединци заиста успели да у потпуности избегну инфекцију или су природно очистили вирус пре него што је могао да се открије рутинским тестовима“, наводи Лео Свадлинг, имунолог на Универзитетском колеџу у Лондону и главни аутор рада.

Најновија студија интензивно је пратила имунолошке одговоре здравствених радника на знаке инфекције током првог таласа пандемије,а упркос великом ризику од изложености, 58 учесника није било позитивно на тесту на ковид-19 ни у једном тренутку.

Међутим, узорци крви узети од ових људи показали су да имају повећање Т-ћелија које су реаговале против ковид-19, у поређењу са узорцима узетим прије него што је пандемија узела маха, и у поређењу са људима који уопште нису били изложени вирусу, а такође су имали повећање другог крвног маркера вирусне инфекције.

Рад сугерише да је дио њих већ имао Т-ћелије запамћене од претходних инфекција проузрокованих сезонским корона вирусима који су изазивали обичне прехладе, што их је заштитило од ковид-19.

Ове имуне ћелије „нањуше“ протеине у механизму за репликацију, дијелу ковид-19 који је заједнички са сезонским корона вирусима, а код неких људи овај одговор је био довољно брз и снажан да се инфекција очисти у најранијој фази.

„Ове постојеће Т-ћелије су спремне да препознају САРС-КоВ-2“, рекао је Свадлинг.

Научници наводе да је овај налаз посебно значајан, јер Т-ћелијски крак имунолошког одговора има тенденцију да пружи дуготрајнији имунитет, обично годинама, а не мјесецима, у поређењу са антитијелима.

Готово све постојеће вакцине против ковид-19 се фокусирају на стварање антитијела против протеина шиљака који помаже САРС-КоВ-2 да уђе у ћелије.

Ова неутрализујућа антитијела пружају одличну заштиту од тешких болести, али имунитет временом слаби, а потенцијална слабост вакцина заснованих на шиљцима је та што је познато да овај дио вируса мутира.

Насупрот томе, одговор Т-ћелија нема тенденцију да нестане тако брзо и унутрашња машинерија за репликацију на коју циља је високо очувана међу корона вирусима, што значи да би вакцина која би циљала овај дио вјероватно штитила од нових сојева, а можда чак и од потпуно нових патогена.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана