Како би изгледали градови по мјери жена

Agencije
Како би изгледали градови по мјери жена

Сваки град на свијету осмислиле су и изградиле генерације мушкараца. Шта би било кад би жене добиле исту прилику?

Градови би требало да су грађени за све нас.

Ипак, све градове на свијету су осмислиле и изградиле генерације мушкараца. Шта би било кад би жене добиле исту прилику?

Одговор на то питање можда ће стићи из Барселоне.

Посљедње четири године, овај град има градоначелницу с изразито феминистичким циљевима.

Причали смо са феминисткињама у градском урбанистичком заводу о томе шта оне мисле да треба да би требало да се промијени како би градови били бољи за жене.

Џенет Санз је саветница за урбанизам у Барселони и жена која стоји иза иницијативе о увођењу блокова у којима је саобраћај сведен на минимум. Ово је све саставни дио много већег и много амбициознијег пројекта.

"Размислите само", каже Џенет док нас води средином живописно окречене улице.

"У Барселони, око 60 одсто јавног простора заузимају аутомобили. Истог тренутка кад реорганизујете тај простор... исказујете подршку групама које до сада нису имале приступ том простору.

"Ми морамо да спречимо ситуацију у којој најјачи заузимају највише места. А аутомобил је радио управо то", каже она.

Планом који се зове Супериллес на каталонском, или Суперблок, предвиђено је да се улице врате пешацима, бициклистима или једноставно људима који желе на њима да проводе време.

План је да се девет блокова из јединственог мрежног нацрта Барселоне споје у један велики суперблок који ће бити затворен за саобраћај - у њега ће моћи да улазе само она возила која то морају, а брзина кретања биће ограничена на 10 километара на час. Гараже за паркирање биће испод земље.

Уместо прометних раскрсница, суперблок ће имати паркове, излетничке клупе и игралишта.

Овај пројекат је осмислио Салвадор Руеда - мушкарац - а његова идеја била је да изађе на крај са загађењем ваздуха и да се створе јавни простори.

Али Џенет Санз и њен тим су његовој идеји дали феминистички обрт, поставивши у средиште свега учешће локалне заједнице.

Барселона је до сада организовала шест таквих простора свуда по граду, а надају се да ће шему проширити на још 500 блокова.

Људи из Барселоне воле добар провод, а градско веће смара да сви имају право да се добро проведу у јавности - било дању или ноћу.

Дакле, гдегод постоји неки фестивал или место на ком се млади проводе, наћи ћете "пунт лила" илити "љубичасти пункт": информациони центар на ком жене - и мушкарци - могу да дођу по савет о томе како зауставити сексуално злостављање или мачистичко понашање.

Припадници информативне службе као што је Лаура Марти Марторел шетају по крајевима са богатим ноћним животом, пазе на младе и говоре им да је помоћ при руци ако се нађу у невољи.

Градско веће је покренуло и апликацију по имену "Но ес Но", уз чију помоћ можете "анонимно да пријавите сексуалну агресију коју сте доживели или којој сте присуствовали, а за коју полиција можда не зна", каже Лаура.

Страшна је неправда и чињеница коју могу да потврде жене из свих крајева света да су редови пред женским тоалетом готово увек дужи него пред мушким. Постоји неколико простих разлога за то.

Жене морају да седну на шољу да би пишкиле док мушкарци то могу да обаве и стојећи, што значи да женама обично треба трипут више времена.

Такође, жене у тоалет морају чешће од мушкараца - из других разлога, као што су менструација или трудноћа. А у скоро сваком друштву, жене су и даље у великој већини случајева примарни неговатељи, тако да морају да испрате и друге особе до тоалета.

"Гомила мама нам је рекла да не могу да користе јавне тоалете јер морају да уђу са дечјим колицима, а не могу да их угурају", каже Бланка Валдивија из дизајнерског колектива Пунт 6.

"И онда оне не користе тоалет!"

Уз то, кабина тоалета заузима два до три пута више места од писоара.

Дакле, у теорији, женски тоалети би требало да буду најмање три пута већи и требало би да их је више. Али нацртни планови зграда ретко то узимају у обзир.

Било да смо тога свесни или не, од веома малог узраста простори које користимо су издељени - па чак и игралишта.

"Ако не промислите о нацрту како треба, најчешће имате један велики униформни простор у средини", каже архитекта Дафне Салдана из Еqуал Сарее, колектива урбаних дизајнера који желе да игра постане мало више фер.

А тим простором обично доминира једна активност: фудбал.

"Кад има лопти или физички активнијих игара, оне заузму велик простор и не оставе места за друге активности", каже Дафне.

Еqуал Сарее је недавно узео једно суморно, запуштено двориште у радничком предграђу надомак Барселоне и претворио га у игралиште. Раздвојили су простор уз помоћ фарбе, различитих типова подлоге и намештаја за екстеријер.

Сада стазе пресецају парк из свих углова, поделивши простор у "собе на отвореном" које подстичу на разнолике активности - игралиштем више не доминира само једна група или један спорт.

Један други феминистички принцип био је кључан за овај процес - слушање других. Питали су свакога у заједници, и младо и старо, и мушко и женско, шта желе од тог простора.

А један од убедљиво најчешћих одговора био је…

Клупе

Оне су посебан предмет опсесије за феминистичке колективе као што су Еqуал Сарее и Пунт 6.

"То није само друштвена ствар", каже Бланка Валдивија из Пунт 6.

"То је основна потреба мобилности за људе који су болесни, имају неки инвалидитет или за неговатеље или старатеље деце. Постоји озбиљна оскудица клупа, а то људе спречава да користе јавни простор."

Власти Барселоне поставиле су 500 нових клупа само у једном кварту Барселоне.

Шта је у имену (улице)

А да би један град постао истински равноправнији мора да се деси много више него само да се учини да се жене осећају безбедно, суштина је и у томе да се жене осећају примећено.

Јер, ако мало боље размислите, баш као и у нашим историјским читанкама, наши градови су препуни призора који величају углавном само достигнућа мушкараца.

Студија спроведена на седам највећих светских градова показала је да само 27,5 одсто улица носи имена жена.

Барселона се труди да то исправи. Последња градска влада посветила је половину нових имена улица женама.

А градско веће покушава да прогура то на још више - а 60 одсто.

Уверити се у то како би изгледао град који су изградиле жене још увек је фантазија.

Али у Барселони бисмо могли да видимо назнаке тога како би будућност могла да изгледа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана