Домино ефекат црта нову мапу Европе: Да ли је “косовски преседан” отворио Пандорину кутију

Вељко Зељковић
Домино ефекат црта нову мапу Европе: Да ли је “косовски преседан” отворио Пандорину кутију

Шкотска, Крим, Донбас, Баскија, Каталонија, Придњестровље, Абхазија, Осетија, Фландрија, Кипар...

Када би неко упитао шта повезује ове државе, регије и области, вјероватно не би знао одговор. Ипак има нешто што их је стрпало у исти “кош”. Све њих повезује “косовски преседан” који је прво 1999, а онда и 2008. године направљен, а на који се ове државе и регије сада позивају. Требало је изгледа да прође неколико деценија од тог догађаја да се он попут бумеранга, у пуној снази врати и до краја отвори Пандорину кутију из ког је изашао вирус који се све више шири свијетом, рушећи догму о недодирљивости граница која је на снази од Другог свјетског рата. Овај међународни “специјални косовски случај”, како су га покушали назвати у појединим западним земљама, данас пријети да у потпуности преобликује, прије свега географску карту Европе.

Паралеле

Руски предсједник Владимир Путин у једном од својих обраћања парламенту истакао је да су се власти Крима, проглашавајући своју независност, ослањали управо на, како га је назвао “чувени косовски преседан” који су “саме створиле” земље Запада.

- Кримске власти ослониле су се управо на чувени косовски преседан, који су наши западни партнери створили својим рукама. У ситуацији апсолутно сродној кримској, признали су одвајање Косова од Србије легитимном, доказујући свима да никаква дозвола централних власти земље за једнострано проглашење независности није потребно - рекао је Путин.

Сличне поруке руски предсједник недавно је поновио и у контексту референдума у Донбасу, те Херсонској и Запорошкој области и признавања резултата истог.

Након њега “косовски преседан” као јак аргумент и адут у рукама све чешће помињу и у Глазгову. Шкотска национална партија (СНП) је тако поново затражила расписивање референдума за независност, правећи управо паралеле са Косовом које је, како су истакли, признала Велика Британија.

У писму СНП као аргументи се наводе Повеља Уједињених нација из 1945. године, канадски судски спор због Квебека и британска подршка независности Косова 2008. године.

И највеће политичке партије из Каталоније најавили су како ће поново иницирати нови споразум са шпанском владом о одржавању правно обавезујућег референдума о потенцијалној независности региона који би признали и Шпанија и међународна заједница.

Не би требало заборавити поменути ни баскијску сепаратистичку организацију ЕТА, која се у више наврата послужила “косовским примјером” наводећи да њихова борба, није “утопија”.

Специфичност косовског питања наглашава и Грчка страхујући како би се “косовски преседан” могао одразити на Кипар, острво подијељено између кипарских Турака и Грка.

- Мораћемо учинити апсолутно све да се тај модел не имитира - саопштили су грчки званичници.

Под лупом су и крхка подручја бившег Совјетског савеза, која обилују бившим аутономним областима насталим након распада Совјетског савеза. Ту је прије свега Абахазија која се нада да ће логиком домино ефекта доћи до међународног признања, али и Јужна Осетија у Грузији, као и Придњестровље у Молдавији.

Реалност

Према ријечима бившег југословенског дипломате Владислава Јовановића, специјални случај, како су поједине западне силе покушале да назову Косово, резултат је прво војне насилне интервенције НАТО земаља која је, ироније ли, названа “Милосрдни анђео”, а онда и правног и политичког насиља над Србијом, када је већина западних земаља признала независност отете јужне српске покрајине.

- Данас се то попут бумеранга враћа свима њима. “Преседан” који је тада направљен могао би у блиској будућности да погоди готово све вишенационалне европске земље. На то је приликом свог обраћања на Генералној скупштини Уједињених нација уосталом упозорио и председник Александар Вучић, истичући да би многе земље могле доживети судбину Србије. Након Крима и Донбаса, сада се јавља и Шкотска, која је некада била држава. Ово што се сада дешава с њом, али и око Донбаса, само је почетак једне велике лавине која ће се проширити на цели свет, пре свега Европу. Она би могла погодити и Шпанију која додуше није признала Косово. Ту је наравно и Белгија. Не би требало заборавити ни Румунију, Бугарску, Кипар, Јужни Тирол, Молдавију и Турску која на својој територији има десет потенцијалних “Косова” - каже за “Глас Српске” Јовановић.

Због тога су, како каже, и појачани дипломатски притисци без рукавица на Србију да коначно призна независност Косова, односно, како се то сада назива - политичке реалности на терену.

- Западне силе које се хвале да су највећи чувари демократских вредности и људских права, погазиле су све то у случају Косова. Сада то долази на наплату. Како би спречили ширење тог вируса и исправили “грешку”, те земље сада покушавају натерати Србију да призна “реалност” како би се ти аргументи и адути избили из руку пре свега Путина, али и “осталих” који се све чешће позивају на овај “преседан”. Постали су свесни опасности коју су сами произвели насилним одузимањем Косова од Србије, те су ангажовани разни специјални изасланици који покушавају завршити ту причу. Журе да што пре финализирају тај свој злочиначки чин. Али, Србија то никада неће урадити и одрећи се дела своје територије и тапије које има у својој јужној српској покрајини - наводи овај бивши дипломата, додајући да ће бити интересантно видјети шта ће се десити након Донбаса, односно да ли ће Русија по овом рецепту припојити још неке регије након што се у истим одрже референдуми.

Дивљи запад

Слично мишљење дијели и политиколог, правник и предсједник Демократске странке Србије, Милош Јовановић, када су у питању појачани притисци на Србија да призна Косово. 

- Они овај проблем могу врло једноставно решити тако што ће признати да су погрешили у случају Косова, што би требало да прати повлачења признања независности. Једноставно. Али они то неће урадити, иако им глобални процеси никако не иду на руку. Како ће се све ово завршити, поготово након Донбаса, то сам бог зна - истакао је он цитирајући ријечи књижевника Матије Бећковића “ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо, ако је њихово, зашто га отимају, а ако већ могу да га отму, не знам што се толико устручавају”.

Навео је и како је мишљења како се не ради о никаквом “косовском преседану”, већ о како је истакао, класичној насилној сецесији, коју су иницирале поједине западне силе.

- Реч преседан не може се употребити у контексту Косова, јер је тада извршено флагрантно кршење и убијање међународног права. Сада је то, са малим закашњењем и временским отклоном, очекивано отворило Пандорину кутију. Та насилна политика се попут бумеранга вратила и долази на наплату, јер је све више оних који се позивају на овај условно речено међународни “преседан”. Када се политика претвори у каубојштину, а свет у Дивљи запад, онда је било очекивано да у једном тренутку дође до овога. Да ли су у питању Руси, Каталонци или Шкоти, небитно је. На крају се све завршава принципом реалности, а пошто се реалност нажалост мења оружјем, онда је то врло често отворен позив за употребу силе - каже он.

Све што се дешава у посљедње вријеме резултат је, како је рекао, закасњеле бумеранг реакције на досадашњу накарадну и насилну западну политику, коју је за сада најбоље “искористила” Русија на просторима Украјине.

- Ради се о бумеранг ефекту на досадашњи западни империјализам. Ту пре свега мислим на онај амерички, који се огледа у наметању решења остатку планете. Убеђен сам како ће прича око независности Донбаса сада покренути домино ефекат широм света, јер када се, као што је било у случају Косова, растуре сви оквири међународног права, онда се не може очекивати ни да их други поштују. Зашто би!? Значи требало би очекивати да тај принцип “реалности” још више заживи - сматра Милош Јовановић.

Према његовом мишљењу, оно што је добро у цијелој овој причи, бар што се тиче Србије, Српске и уопште српског народа, јесте то да овај ход ка мултиполарности, а који је кренуо још са руском интервенцијом у Сирији, не може да се заустави, па чак ни уколико Русија којим случајем изгуби у овом рату, у шта он не вјерује.

На крају додаје и како сматра да је ово можда и добра прилика да српски народ у овим новим геополитичким околностима, када се успоставља једна равнотежа снага у свијету, боље позиционира и лакше оствари неке од својих националних интереса.  

Приједлог двије Њемачке, жвака за лудака

Коментаришући приједлог појединих европских земаља да се односи између Србије и Косова уреде по моделу “двије Њемачке”, лидер ДСС-а Милош Јовановић назвао је то “жваком за лудака”.

- Они нама не нуде модел уједињења Источне и Западне Немачке, већ онај претходни, када је ова земља и званично подељена. Ради се о уговору из 1974. године који је подразумевао међусобно признање и столице у УН. Све што се у овом предлогу налази у ствари је копи-пејст из тог уговора. И то је нешто што нам се као нуди. У ствари, Србији се не нуди ништа, осим мање експлицитног начина да признамо независност наше јужне српске покрајине - каже Јовановић, додајући да Србија то никада неће учинити без обзира на све притиске са стране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана