Афера плави дијамант: Украдено саудијско благо је посијало смрт

Express.hr
Афера плави дијамант: Украдено саудијско благо је посијало смрт

Крађа из 1989. покренула је ланац убојстава и дипломатску кризу која траје и данас, а човјек који стоји иза ње открива своју причу.

Саудијски принц и његова супруга отишли су на одмор на три пуна мјесеца 1989., а лопов је знао да је то право вријеме за акцију.

Криангкраи Тецхамонг знао је да рискира све, крађа се у Саудијској Арабији кажњава ампутацијом, но Криангкраи није био обичан лопов. Планирао је украсти десетак драгоцјених драгуља и осталог накита којег је посједовао његов шеф, принц Фаисал, најстарији син саудијског краља Фахда.

Као чистач, имао је приступ сваком углу палате принца Фаисала, а сазнао је како три од четири сефа с принчевим драгуљима редовно остају откључани. Била је то предобра прилика да би се пропустила, Криангкраи је имао велик коцкарски дуг којег је хитно требао подмирити, а ово му је била златна шанса за бијег из репресивне земље коју није више органски могао смислити.

20 милиона долара скривених у врећици усисавача

Једне је вечери смислио неку исприку захваљујући којој је остао у палати након што је пао мрак. Причекао је да сви запосленици оду прије него се ушуњао у спаваћу собу принца.

Одабрао је неколико драгуља и причврстио их за себе љепљивом врпцом, а неколико њих је сакрио унутар опреме за чишћење, па чак и у врећице за усисавач.

Кад се све сабере, узео је 30 килограма плијена, чија вриједност износи око 20 милиона долара. Међу украденим вриједностима нашло се и неколико златних сатова, као и рубина.

Те ноћи је Криангкраи сакрио драгоцјености по цијелој палати, на мјестима за која је знао да их никад неће открити. А онда их је, преко мјесец дана, премјештао мало по мало и сакрио усред великог пакета који је слао кући на Тајланд.

До времена кад је крађа откривена, Криангкраи је већ био у родном Тајланду. Остала му је још једна препрека - како унијети украдену робу преко царине. Сви предмети увезени из иностранства морали су бити провјерени на уласку у земљу. Но, будући да је знао како тајландски цариници не могу одољети миту, у пакет је ставио и коверту с поруком и новцем. У поруци је писало како је садржај пакета порнографски материјал те да би радије да га не претражују.

Његов је план успио, но Криангкраиније могао дуго бјежати правди. У сијечњу 1990. ухапшен је у свом дому у Тајланду, у сјеверној покрајини Лампанг, након што су то затражили Саудијци од својих тајландских колега.  Драгуљи од којих је неке продао, а неке задржао, убрзо су пронађени. Но прије њиховог повратка у Ријад догодио се још један злочин. Саудијци су објавили како је нестало 80 посто драгуља, а многи од оних који су били враћени су били лажни. Затим су почеле фотографије супруге једног високог тајландског функционера како носи огрлицу с необичном сличношћу с једним од несталих. Ипак, нестанак једног предмета узроковао је узнемиреност - ријетког плавог дијаманта од 50 карата величине јајета. Само један од 10000 дијаманата има изразиту боју, а од тих, само је мањина њих плаве боје, због чега су они најрјеђи и најврједнији на свијету. Они настају на дубини од најмање 660 километара, у дијелу Земљине унутрашњости познатом као доњи плашт.  Плави дијаманти чине само око 0,02 посто ископаних дијаманата, али припадају најпознатијим свјетским драгуљима, а плаву боју дугују елементу бору који је у њима присутан. Већина плавих дијаманата данас у свијету потичу из истог извора - рудника Цуллинан у близини Преторије у Јужној Африци. Поријекло плавог саудијског дијаманта је пак непознато, а не постоје чак нити његове познате фотографије. Случај је могао завршити с Криангкраием иза решетки на три године, но будући да је Саудијска Арабија пријавила нестанак принчевих драгуља и потрагу за плавим дијамантом, истрага је доживјела крвави заокрет. Неко је спремио новац у џеп Почетком фебруара 1990. двојица цариника с одијела за визе саудијске амбасаде у Бангкоку возили су се према смјештају у главном граду Тајланда. Око километар од свог одредишта њихов су аутомобил напали наоружани људи, а оба су мушкарца убијена. Отприлике у исто вријеме, други нападач ушао је у стан једног од мушкараца и упуцао га.

Након неколико седмица, саудијски бизнисмен Мохамад ал-Руваили послан је у Бангкок како би истражио шта се могло догодити с несталим драгуљима. Но, и он је био мета, отет је и његово тијело није никад пронађено, а вјерује се како је убијен. Постоји много теорија о тим убиствима - према дипломатској ноти коју је 2010. године написао замјеник шефа мисије у америчкој амбасади у Бангкоку, а коју је касније објавио Викиликс, убиства тројице дипломата "готово сигурно била су дио саудијске свађе с Хезболлахом". Али једном саудијском дужноснику било је јасно ко је одговоран. Мохамед Саид Која, дипломат с преко 35 година искуства, послан је у Бангкок убрзо након крађе како би надгледао истрагу. Након што је очекивао да ће на Тајланду бити само три мјесеца, на крају је остао тамо неколико година. Његова улога технички није била улога амбасадора, јер је Саудијска Арабија погоршала своје односе с Тајландом након крађе и убистава, што је резултирало падом броја тајландских радника у Саудијској Арабији с више од 200000 на само 15000 њих. То је наводно коштало тајландску економију, толико зависну о рођацима који новац шаљу кући, милијарде долара годишње. Односи двију земаља данас су једва ишта бољи.

Борба с враговима Која, строги мушкарац с брковима, давао је интервјуе сједећи за столом крај свог Смит енд Весон пиштоља, инсистирајући на томе да га тајландска полиција жели "средити". Ти су се разговори појављивали на насловницама тајландских новина и дефинитивно нису били типични за дипломату - били су преискрени. Отворено је оптужио тајландску полицију за крађу пронађених драгуља и убиство саудијских дипломата и пословних људи како би прикрили своје проневјере. Мушкарци су убијени, рекао је, јер су открили осјетљиве податке о крађи. Полицајац задужен за истрагу убистава дипломата оптужен је за нестанак Мохамеда ал-Руваилија, али оптужбе су касније одбачене.

- Овдје је полиција већа од саме владе. Ја сам муслиман и остајем овдје јер се осјећам као да се борим с враговима - рекао је Која за  Њујорк Тајмс 1994. године.

Под све већим притиском Саудијске Арабије, Тајланд је тражио рјешење за случај. Идентификовали су човјека за којег су мислили да је руковао драгуљима након што се Криангкраи вратио у Тајланд. Вјеровало се да је тајландски трговац драгуља продао робу и замијенио их фалсификатима, па је на крају постао кључни свједок случаја. Но, 1994. године нестали су његов син и супруга, а њихова су тијела касније пронађена у Мерцедесу изван Бангкока. Иако је на њиховим тијелима било очитих знакова насиља, у извјештају форензичара као узрок смрти се наводи несрећа у којој се камион забио у њихов аутомобил. Која је дао још једну рунду интервјуа с изјавама попут "форензичар мисли да смо глупи, ово није била несрећа". И био је у праву.  Касније се испоставило да је полиција задужена за проналазак несталих драгуља умјесто тога украла неке од њих, изнуђивала дилера драгуља и убила његову жену и сина. Шеф полиције задужен за првобитну истрагу добио је 20 година затвора. Криангкраи је нервозан. Прошло је 28 година откако је пуштен из затвора, 30 година од његове смјеле крађе, а сада поновно живи на сјеверозападу Тајланда. До њега су успјели доћи новинари након вишемјесечне потраге. Док му очи бјеже с лијеве на десну страну, његова параноја је очита. Непрестано запиткује новинара је ли полицајац и моли да умјесто у кући радије разговарају у оближњем пољу риже.  

- Оно што се догодило је била ноћна мора за мене - каже Криангкраи.

То је његов први интервју након крађе, чина који је резултирао са смрћу најмање три особе, а можда и њих више. И након свих ових година још увијек се боји да би и сам могао бити убијен, а тај осјећај га прати откако је први пут ухапшен.

- Тада сам се осјећао као да сам сишао с ума, једино што ми је падало на памет је била мисао да нећу преживјети, знао сам да има пуно људи који само желе да нестанем. Тједан дана нисам уопће могао заспати.

- Присјећа се. Криангкраи тврди како није имао појма да ће се злочин који је починио показати тако значајним. Знао је да злато вриједи много новца, каже, али није цијенио пуну вриједност осталих предмета све док није изашао из затвора.

"Кад ме полиција пронашла," каже, "изабрао сам не борити се. Предао сам се. Такође сам вратио драгуље и помогао да вратим предмете које сам продао. Но да се у то нису укључили моћни људи на Тајланду, та прича не би била толико велика. "Петогодишња казна смањена је на само двије године и седам мјесеци након што је признао кривицу, а након што је изашао из затвора Криангкраи је промијенио презиме, како не би срамотио сина. Но, наставио је осјећати кривицу за оно што је учинио и рекао је како је његов живот након затвора био пун "разочарања и несретних догађаја". И тако се у ожујку 2016. године одлучио замонашити. На церемонију монашења позвао је и медије и рекао "Желим бити замонашен и живјети тим животом како бих избрисао проклетство саудијског дијаманта, а желим опрост за све које је погодила моја карма и онима који су умрли".

За своје монашко име одабрао је оно које се преводи као "онај који је јак попут дијаманта". Међу присутнима на церемонији био је и шеф полиције који је био затворен због своје улоге у убиствима породице дилера драгуља. Док је био у затвору наставио је тврдити да није крив, а развио је вјештину опонашатеља Елвиса. Након пуштања на слободу, и он је одлучио постати монах, али његово вријеме у манастиру није дуго потрајало. Њих двојица једини су људи који су били затворени због афере Плави дијамант, а Врховни суд Тајланда је 2019. године разријешио пет бивших полицајаца због нестанка и убојства саудијског бизнисмена Мохамада ал-Руваилија. Ни у манастиру Криангкраи није могао побјећи од своје прошлости, људи су га и даље тражили те испитивали гдје је сакрио плави дијамант. Ништа им није одговарао, па су вјеровали како га је сакрио негдје код куће. Тај плави дијамант никад није пронађен. У манастиру је остао три године.

- Не бих могао цијели живот бити монах јер имам породицу која ме треба - каже. 

Сад има 61 годину и бави се свиме што му помаже у преживљавању, понајвише пољопривредом те живи као једноставан човјек са села. - Немам пуно новца, а треба ми само онолико колико је довољно за живот. Претпостављам да то за мене значи праву срећу - наглашава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана