Више од милион врста на земљи пред изумирањем

Срна
Foto: Илустрација

МОНТРЕАЛ- Више од милион врста на Земљи тренутно је под пријетњом изумирања и нестаје брзином која није виђена у посљедњих десет милиона година.

У Монтреалу се, под покровитељатвом УН, одржава једна од кључних конференција о природи. Циљ скупа је склапање новог глобалног споразума који би заштитио оно што је остало од дивљих врста на Земљи и њихових станишта.

Басил ван Авр, један од копредсједавајућих групе задужене за израду нацрта споразума, признаје да ће то бити захтјеван задатак који ће настојати ријешити постављањем нових циљева.

Овај скуп је наставак дугогодишњих преговора и позива стручњака за заштиту природе.

Најновији извјештаји УН показају да би до 2100. године 50 одсто афричких врста птица и сисаваца могло нестати.

Чак 40 одсто копнене површине планете је "оштећено".

Здрави екосистеми попут шума и морског дна обраслог морским травама кључни су фактори за контролисање глобалног загријавања.

Истовремено, раст глобалне температуре представља пријетњу бројним екосистемима и врстама које се не могу брзо прилагодити или премјестити у хладнија климатска подручја - преносе научни портали.

УН желе да наведу разне владе да се обавежу да ће до 2030. најмање 30 одсто копнене површине и 30 одсто површине испод мора бити заштићено.

Ријеч је о такозваној глобалној кампањи "30 пута 30".

Стручњаци упозоравају да се скоро 20 одсто преосталих нетакнутих свјетских шумских подручја налази у концесији разних компанија.

Већина тих концесија припада рударским компанијама /11,33 одсто наведених подручја/, док 7,85 одсто од укупне наведене површине тих тропских шума припада компанијама за експлоатацију нафте и плина.

Садашње стање показује да је донекле заштићено тек 17 одсто свјетске копнене површине и мање од осам одсто океана.

Нетакнуте свјетске шуме изразито су важне за очување биоразноликости и за борбу против климатских промјена. Та подручја представљају нека од посљедњих мјеста на Земљи која још увијек имају много врста на готово природном нивоу.

Упркос великој важности шумских површина за биоразноликост и човјечанство, њихова површина се смањује алармантном брзином. Само од 2000. до 2013. године изгубљено је више од седам одсто тог драгоцјеног подручја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана