Опљачкан музеј у Дрездену: Украдени драгуљи који вриједе милијарде

Agencije
Опљачкан музеј у Дрездену: Украдени драгуљи који вриједе милијарде

У уторак опљачкан је вриједни "Зелени трезор" у музеју у Дрездену, гдје је украдена колекција античког накита.

На темељу полицијских фотографија може се видјети да недостају истакнути комади дијаманта и дијамантских ружа, као и сјајни накит краљица: драгуљ и звијезда пољског реда Бијелог орла, Велики прсни лук, огрлица саксонских бисера, епаулете (комад рамена) и мач с више од 770 дијаманата. Срећом, звијезда цијеле колекције - зелени дијамант од 41 карата, тренутно се налази у њујоршкоме Музеју умјетности Метрополитен.

Но, шта они заправо могу учинити с траженим предметима, како извући новац и продати драгоцјености које сви траже?

Пљачка је иначе била добро испланирана. Пљачкаши су запалили мали пожар да би искључили струју за оближње уличне свјетиљке. И вјероватно су знали да чак и ако их два члана обезбијеђења виде преко још увијек функционалног ЦЦТВ-а, стражари су били и ненаоружани, а стандардни музејски поступак диктира да не раде ништа, осим да зову полицију.

Провалници су ушли и изашли "дебело" испод времена које је требало полицији да реагује. Одвезли су се у аутомобилу за бијег, којег су затим запалили да би уништили било какве могуће доказе. Благо које су провалници украли непроцјењиво је: државна влада Саксоније, чији је главни град Дресден, никада их не би продала. Али, ако би се драгуљи легално продавали на аукцији, цијена би била у распону од милијарду еура, рекла је полиција. Но, провалници неће моћи добити ни близу тога јер су драгуљи у свом тренутном облику толико препознатљиви као - на примјер, копча за шешир, мач украшен дијамантом и бодеж, медаља у облику звијезде и још много тога - да готово да и нема начина да их продају такве какве јесу.

Продаја може бити тежи задатак од крађе

То би било као да је лопов који је украо славну Мона Лизу 1911. године стргао платно на неколико дијелова те их продавао. Слика више не би имала своју умјетничку вриједност, а зарада би била мизерна. И заиста, ако полиција ускоро не врати Дрезденску збирку, драгуљи ће вјероватно бити заувијек изгубљени као умјетничка дјела и трансформисани тако да се могу продати, а да нико не посумња у њихово поријекло. То се догодило у Копенхагену у Данској 1802. када је лопов украо два Златна рога, глазбене инструменте тешке 7 килограма исковане у 5. вијеку. Истопио их је, због чега музеј у Копенхагену данас приказује реплике направљене на темељу старих цртежа.

Мало је вјероватно да ће лопови сакрити драгуље и чувати их за себе, иако постоји и такав случај - кад је француски конобар Стефан Брајтвајсер украо умјетничка дјела током 1990-их из чак 172 умјетничке колекције. Циљ му је била властита и импресивна колекција. Но, он је радио сам, а у Дрездену је пљачку починила екипа те је мало вјероватно како ће се заједно дивити умјетнинама. Чак и након што изваде драго камење, провалницима ће бити тешко продати их у дијеловима. Најлакше ће бити продати мале бијеле дијаманте, али чак и то би могло бити компликовано јер су резови на њима другачији од оних који се користе данас. Због тога ће лопови можда морати обрађивати дијаманте, уништавајући занатске радове који су их прославили и још им умањујући вриједност као сировинама. По наруџби богаташа? Лоповима ће бити још теже прикрити идентитет крупнијег камења, оног с јарким бојама који су добро познати у тој индустрији. Ако те драгуље разбију да би добили мање камење, претрпјет ће огроман губитак вриједности. Примјерице, велики плави дијамант вриједи пуно више него укупна вриједност три мања плава камена.
 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана