Жељка Цвијановић за “Глас Српске”: Од нереда у спољној политици нико у БиХ нема користи

 Жарко Марковић
Жељка Цвијановић
Foto: Борислав Ждриња | Жељка Цвијановић

Немам намјеру да губим вријеме на ствари о којима немамо сагласност. Постоје ставови Српске и њих ћу поштовати.

Има много простора за договор о питањима о којима имамо сагласност, али има и оних о којима те сагласности нема. Једно од таквих питања је тзв. “НАТО пут”, и без обзира на то што се већ на конститутивној сједници видјело да се ту разликујемо, сви морамо да уважимо реалност, каже у првом интервјуу по ступању на нову дужност Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.

У разговору за “Глас Српске” она је говорила о првим утисцима са нове позиције, плановима и будућим односима у Предсједништву, о томе како ће покушати да каналише спољну политику БиХ, али и најавила нешто другачију праксу када је у питању заштита виталног ентитетског интереса.

- Наши говори на конститутивној сједници су показали какве су наше политике, по тим говорима се све могло препознати. Ја остајем досљедна свом политичком раду, као неко ко поштује Устав који нас може држати окупљеним. Апсолутни сам легалиста, знам да сам изабрана у Републици Српској, да постоји веза оних који су на нивоу БиХ са нивоом Српске, да сви морамо и те­ како водити рачуна о ставовима институција Српске. Од тога нити желим нити могу да побјегнем. При томе, не спорим никоме другом да има везе са својим ентитетом и подручјем на којем је изабран. Изабрани смо по дејтонским правилима и не можемо глумити да је нешто другачије - истиче Цвијановићева.

ГЛАС: Нека врста “добродошлице” у Сарајево била је ситуација са украјинским дипломатом уочи конститутивне сједнице.

ЦВИЈАНОВИЋ: То је било класично подметање, али навикла сам на те манипулације. Протокол је договарао ко су званице, планирано је било да то буду амбасадори и шефови мисија акредитовани у Сарајеву. Није постојала никаква лоша намјера у вези са украјинским дипломатом. Све то што су објавили сарајевски медији је измишљено. Нама су сви добродошли.

ГЛАС: Осим Кристијана Шмита.

ЦВИЈАНОВИЋ: Он није био позван и то је то.

ГЛАС: Да ли постоје ствари о којима ћете моћи да постигнете договор са колегама у Предсједништву?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не могу да прејудицирам како ће то испасти на крају. Идем тамо да се понашам како треба. Разумијем да је Предсједништво сложена институција, самим тим што имате три човјека који треба да представљају интересе оних који су их изабрали. Све је сложено, али исто тако, ако желимо да будемо рационални, онда ту не би требало да буде проблема. Ако све пребацимо на политички терен, ствари могу бити другачије, али морам рећи да ми имамо разлике и унутар једног ентитета, а не само у Сарајеву.

ГЛАС: Излагање Жељка Комшића и његове ријечи да ће се залагати за наставак “НАТО пута” изазвале су највише реаговања. Постоји ли НАТО пут?

ЦВИЈАНОВИЋ: Може се он залагати за то, али ако то већ радите, или се залажете за нека друга чланства, морате уважити реалност која је таква да о том питању морате да имате једногласан став свих. Што се Републике Српске тиче, ми кажемо да сарадња са НАТО-ом није проблем, али опредијељености за чланство нема. С треће стране, видим да нема те опредијељености ни у оквиру НАТО савеза, ни њима нису потребни системи који сами са собом не могу изаћи на крај.

ГЛАС: У Предсједништву је остао Комшић, док је умјесто Шефика Џаферовића ту Денис Бећировић за кога кажу да је ригиднији од Џаферовића када је Српска у питању. Дијелите ли то мишљење?

ЦВИЈАНОВИЋ: Сасвим је могуће да ће се он тако понашати. Видјећемо како ће то изгледати у овом нашем радном миљеу.

ГЛАС: Први сте предсједавајући. Имате ли план како да у наредних осам мјесеци побољшате рад Предсједништва?

ЦВИЈАНОВИЋ: Имамо припреме за програм рада. То треба да буде прича у којој ћемо се бавити стварима о којима се можемо усагласити, а не да губимо вријеме на теме за које сагласност не постоји. Треба нам сарадња кабинета да би то текло на прихватљив начин. Има ствари важних за грађане, а то су деблокада пројеката, да разговарамо о регионалним иницијативама.

ГЛАС: Да ли намјеравате да убиједите колеге да прихвате “Отворени Балкан”?

ЦВИЈАНОВИЋ: Покушаћу да им објасним. Мислим да о томе није никад ни покушано да се озбиљно разговара, да се објасни каква је то шанса, од побољшања инфраструктуре, регионалног повезивања, јединствених понуда инвеститорима, туристима, до кретања студената, професора, радне снаге, признавања квалификација. То су све корисне ствари, као што је корисно и да наши превозници не чекају на границама. Ми смо слушали различита тумачења зашто су у Сарајеву против “Отвореног Балкана”. Кажу да је то процес у оквиру којег доминира Србија. Ако је тако, зашто је у ту причу ушла Албанија? Друго је мишљење да никад нећемо стићи у ЕУ ако прихватимо “Отворени Балкан”. И то је бесмислено зато што је овај наш терен идеалан да савладамо неке унутрашње ствари па да још боље функционишемо као будући чланови ЕУ. То су, дакле, све имагинарне баријере. Смета им јер ту учествује Србија. Ето, ја желим да будемо са Србијом јер од тога можемо да имамо само користи. Што би то било добро за Сјеверну Македонију, а није за БиХ?

ГЛАС: Зашто Вам је засметала изјава бившег члана Предсједништва Младена Иванића да нећете моћи да се договорите ни о једном питању?

ЦВИЈАНОВИЋ: Није ми засметало. Просто размишљам зашто је он сада позван да то коментарише. Шта он сматра да је договор? Да се правимо мртви што се неко одметнуо? Никад није уложио ниједан вето јер је сматрао да тамо тече мед и млијеко. Имам намјеру да се договарам, али не и да дозволим узурпацију надлежности, а нарочито немам намјеру да се правим да не постојим док друга два члана раде нешто на штету Српске. Поштујем Устав и уставне надлежности и желим да видимо шта можемо искоординисати. За ствари које су добре, ако тамо има воље, ја сам на располагању. Ако је тамо воља да узурпирају надлежности Српске и сатиру њене интересе, онда ћу се томе успротивити и то не измишљеним, већ уставним механизмима.

ГЛАС: Сигурна двотрећинска већина за то што говорите у НСРС не постоји.

ЦВИЈАНОВИЋ: Можда и постоји, видјећемо. У формалном смислу као подршка за избор владе је и нема, али ту и није потребна. За ове ствари о којима сам говорила ће бити потребна. Ако српски члан Предсједништва одлучи да дође у НСРС након потезања вета, то не значи да посланици тамо треба да се обрачунавају с њим, говоре да га воле или не воле. Треба да се баве темом и свако од њих ће бити одговоран због те теме. Намјера ми је да сваки пут кад се тако нешто деси разговарам са свим посланичким клубовима и објасним зашто је покренуто питање виталног интереса.

ГЛАС: Прије сједнице?

ЦВИЈАНОВИЋ: Да. И онда је сва одговорност на њима. И није битно ко је члан Предсједништва, него је важна тема.

ГЛАС: Било је замјерки на рачун Милорада Додика да те сједнице сазива само да би се обрачунао са опозицијом.

ЦВИЈАНОВИЋ: То није тачно. То су биле важне ствари које су захтијевале одговоран политички однос. То што се опозиција није хтјела бавити темом завршило је тако како је завршило на изборима. Та питања су покретана јер је за то постојала потреба. Сваки иоле озбиљан политичар који не разумије да је НСРС коначна инстанца за ступање на снагу одлука Предсједништва БиХ, не разумије ништа о политици. Имаћу времена и воље да објасним процедуру и тражим подршку, на њима је да одлуче.

ГЛАС: То је практично нова пракса. Додик то није радио.

ЦВИЈАНОВИЋ: Он је рачунао да људи разумију шта је тема која треба да нас окупља.

ГЛАС: Иванић није потезао вето, а прије њега током осам година мандата Небојша Радмановић је повукао тај потез тек неколико пута.

ЦВИЈАНОВИЋ: Све зависи од приступа послу. Зашто да не тражите заштиту од Народне скупштине ако имате право на то? Можда Иванић све ово овако коментарише јер он вето никада није тражио. А имао је на располагању та два корака, први да нешто заустави, а други да о томе пита Скупштину.

ГЛАС: Спољна политика већ деценијама је рак-рана односа у БиХ, а протекле четири године потпуно се распала и вођена је на више колосијека. Да ли ју је могуће вратити у такорећи нормалне токове?

ЦВИЈАНОВИЋ: Покушаћемо. То је један од задатака. Да видимо можемо ли то каналисати на исправан начин, да се саопштавају усаглашени ставови, а не да имамо слободне стријелце. То је било мучно у прошлом мандату јер сте имали министра спољних послова који је износио свој, и став партије. Али то није никаква новост. Тога је било и раније, сад смо то учинили темом. Увијек је постојала нека узурпација. Ми смо то учинили доступним јавности. Нико није ћутао. Додик није ћутао. Неки можда јесу. Потребно је све то довести у ред, то је задатак Предсједништва, а онда да Савјет министара слиједи ту усаглашену политику.

ГЛАС: Раније је тога ипак било мање. За вријеме мандата већ поменутог Небојше Радмановића није се догађало да члан Предсједништва оде у УН и износи неусаглашен став. Или је био усаглашен или га није било никако.

ЦВИЈАНОВИЋ: То је била добра пракса. Или имате усаглашено или немате став, али недопустиво је да неко наступа, а да то претходно није договорено. Да неко узурпира све и оде причати по свијету оно што мисли он или његова партија. Министарство спољних послова прати политику Предсједништва, а не само једног члана. То смо сада доживјели као врхунац нереда у спољној политици и ништа тиме БиХ није добила, напротив.

ГЛАС: Да ли је било грешака у кадровској политици, односно да ли је Република Српска могла да спријечи да особе као што је Свен Алкалај буду именоване у Мисију при УН?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не можете баш увијек поставити све ствари како вама одговара. Замислите да амбасадора ког предложи Српска оспоравају друга два члана. Никад никог не бисмо именовали. Постоји неписано правило да свако носи одговорност за своје приједлоге, али они се и поред тога не могу понашати као слободни стријелци.

ГЛАС: Дијелите ли став да кадар из Српске треба да буде министар спољних послова?

ЦВИЈАНОВИЋ: Остаје тај став, то је један од оријентира у овим преговорима у које улазимо.

ГЛАС: Већ на старту преговора из СНСД-а поручујете да ћете ви одредити ко ће бити партнер из ФБиХ. Ко је тај партнер?

ЦВИЈАНОВИЋ: Важно је да ми имамо тај договор са ХДЗ-ом БиХ, а видјећемо ко ће се искристалисати као партнер. И та порука да ми бирамо партнера је била реакција јер су из ФБиХ почели да поручују да ће правити власт без СНСД-а. Добили су одговор. Власт се у Сарајеву увијек саставља, тешко се може замислити нека програмска коалиција. Имамо техничку коалицију од оних који су добили изборе.

ГЛАС: Да ли ћемо на сцени поново имати вишемјесечну сагу са формирањем Савјета министара?

ЦВИЈАНОВИЋ: Мислим да ће потрајати.

ГЛАС: Очекујете ли притиске из ЕУ да се убрза формирање власти као услов за кандидатски статус?

ЦВИЈАНОВИЋ: Притисака има и биће их. Нисам баш сигурна да је могуће да неко притишће толико јако па да утиче на формирање власти. То треба да се дешава као резултат нашег договора. Што се ЕУ тиче, они имају своју визуру. Што се кандидатског статуса тиче, биће додијељен свакако. Ми улазимо у једну фазу када ће овај простор бити потребнији ЕУ него у неком ранијем времену.

ГЛАС: Зашто?

ЦВИЈАНОВИЋ: Имамо одређене потенцијале за којима сада вапи цијела Европа, а другачије нас посматрају и у безбједносном контексту. Данас у Бриселу постоји неко позитивно опредјељење за западни Балкан, али цијела та прича је понекад мрцварење. Украјини усред рата дају кандидатски статус, а од БиХ траже испуњавање разних услова и реформи. И стално имају нове. А ми када кажемо да је на том путу логично да оду стране судије и ОХР, они кажу да о томе не треба сад расправљати. Па кад да расправљамо?

Санкције никоме нису потребне

ГЛАС: Да ли ће бити притисака да се БиХ о питању руско-украјинског сукоба придружи политици ЕУ?

ЦВИЈАНОВИЋ: Постојаће ти притисци, али све је данас у свијету фингирање, осим оног бруталног дијела који се тиче рата и разарања. На западу се некад задовоље тиме што се неко приклонио некој резолуцији иако се она не може спровести на терену. Па кажу да је БиХ нешто подржала. А БиХ је то урадила унилатерално, гласањем неког министра без става Предсједништва, гдје не постоји ни накнадни став институција да то гласање буде спроведено у пракси. То је све фолирање, фикција. Свијет је данас такав, лицемјеран прилично.

ГЛАС: Да ли сте за увођење санкција Русији?

ЦВИЈАНОВИЋ: Никоме не треба уводити санкције. И нама су их уводили и малтретирали нас. Треба да постоји снажна дипломатија и снажни играчи да ријеше ове ствари. Овдје је суштина што неки неће да иду у дипломатске разговоре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана