Вријеме цури: Може ли ЦИК БиХ до августа изабрати 12.000 предсједника и њихових замјеника
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине расписала је прошле седмице конкурс за избор око 300 инструктора који ће бити задужени за обуку око 12.000 предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, а за које конкурс још није расписан, иако би сви они требало да буду изабрани до почетка августа.
УЦИК БиХ кажу да би конкурс за 12.000 људи требало да буде расписан “ускоро” и да има довољно времена за избор.
Међутим, они који већ годинама учествују у организацији избора, како на локалном тако и на републичком нивоу, кажу да тај избор неће бити без проблема.
Наводе да неће бити проблема с тим како пронаћи људе, већ колико ће они бити способни за учествовање на изборима.
– Биће тешко и проблема сигурно. Прво, како наћи нестраначке особе и шта то значи да данас неко поднесе оставку у странци и сутра је нестраначка личност. То смо имали и у Уставном суду, исто тако. Треба помоћи ЦИК БиХ, биће проблем и организационо изабрати 12.000 људи, али се очекује помоћ локалних изборних комисија, медија и невладиних организација – рекао је Вехид Шехић, бивши предсједник ЦИК БиХ.
Он каже да је још један од проблема и тај што, и ако ЦИК БиХ изабере “нестраначке” људе као предсједнике и замјенике предсједника, већину ће опет у бирачком одбору имати странке, јер осим предсједника и замјеника предсједника, њих и даље именују партије.
У случају .
– До сада није било проблема са избором тих људи у смислу самог избора, али било је проблема са квалитетом. Њих су именовале партије и онда су оне бирале неспособне и подобне и онда су неспособни то радили. Наравно, част изузецима. И сада када их бира ЦИК БиХ, ко гарантује да ће они бити способнији од ових што су били прије и које су именовале партије. Ради се о централизацији и мислим да ЦИК БиХ те људе жели ставити под своју контролу како би могли манипулисати изборним резултатима – рекао је Александар Радета, бивши предсједник бањалучке Градске изборне комисије и члан Републичке изборне комисије у оставци.
Он каже да се поставља питање како ће ЦИК БиХ вршити селекцију тих људи и шта је гаранција да ће бити изабрани најбољи, јер само у Бањалуци ће требати изабрати 560 особа, којих је, реално, тешко наћи, а да познају изборни процес и спремни су да раде.
Ипак, “висока” накнада у односу на досадашње могла би привући кандидате за предсједнике и замјенике предсједника бирачких одбора.
ЦИК БиХ је недавно значајно повећао ове накнаде, па ће тако предсједник имати једнократну накнаду од 400 КМ, а замјеник предсједника 200 КМ.
До сада су те накнаде износиле око 100 КМ.
Подсјећања ради, до сада су бирачке одборе, а самим тим предсједнике и замјенике предсједника, бирале локалне изборне комисије у БиХ, али измјенама и допунама Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, та надлежност дата је ЦИК БиХ, пишу Независне новине.
Ово је образложено тиме да су бирачки одбори превише политизовани и најслабија карика изборног процеса, због чега је политичким партијама одузета могућност да именују те људе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
