Уставни суд БиХ: Крњи слуга бошњачке политичке елите
САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ, који тренутно ради у крњем саставу, има законску могућност да доноси одређене интерне допуне правила које се тичу рада овог тијела, али не и ствари које се односе на начин одлучивања и трајања мандата судија, јер је то Уставом већ јасно и недвосмислено дефинисано, односно утврђено.
Каже ово за “Глас Српске”, професор међународног права Радомир Лукић коментаришући то што ће на наредној сједници овог правосудног тијела, заказаној за 30. и 31. мај, једна од тачака дневног реда бити и допуна правила Уставног суда, а у које би наводно могле бити уврштене и препоруке Венецијанске комисије - да и судије које наврше 70 година могу наставити са даљим радом, али и да троје од пет судија крњег Уставног суда убудуће може доносити одлуке.
- Уколико су тачне те спекулације да наводно планирају тако нешто, онда они на најдиректнији начин крше постојећи Устав БиХ. Такве одлуке су у супротности са највишим актом земље, односно одредбама члана 6 став 2 тачка б, али и одредбом у којој се наводи да мандат судија може трајати до 70 година старости. Ове одредбе Уставни суд БиХ не може никако мењати - поручио је Лукић.
Према ријечима правника Милана Петковића, уколико се обистине ове најаве да би могла бити измијењена правила која би омогућила да одлуке доносе троје од девет судија, Уставни суд БиХ би постао суд бошњачких елита и међународне заједнице, који на овај начин желе наставити са досадашњом праксом - поништавањем одлука НСРС. Наводи да оно што је некада радио високи представник, сада покушава ово тијело, а што га је претворило у квазисуд који је изгубио легитимитет.
Као потврда ових Петковићевих ријечи, говори и то да ће једна од тачака дневног реда поменуте сједнице бити и захтјев члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића за оцјену уставности Закона о непокретној имовини у Републици Српској, али и апелација предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ Кемала Адемовића за оцјену уставности Закона о производњи наоружања и војне опреме у Српској.
И правник Огњен Тадић сматра да би евентуалне промјене правила о начину гласања на пленарним сједницама, које би омогућиле да одлуке умјесто минимално пет доноси само троје судија, било у супротности са Уставом БиХ. Како каже, овај крњи суд који је и до сада био препознатљив по свом противуставном одлучивању, очигледно се претвара у тајну организацију.
Како су објавили поједини медији, на овој сједници ће се највјероватније, између осталог, усвојити приједлог да се судијама које су навршиле 70 година омогући да и даље раде, уколико Парламент ФБиХ и НСРС не изаберу њихове замјене. Према тим измјенама, мандат судија који остану у Уставном суду након навршених 70 година наводно трајао би до именовања нових судија. Тренутно Уставни суд БиХ од прописаних девет, има само шест судија и то троје домаћих (два бошњачка и један хрватски) и троје иностраних. Оно што брине одређене бошњачке структуре јесте чињеница да судији Сеади Палаврић у новембру ове године због навршених 70 година истиче мандат, али и судији Мирсаду Ћеману током наредне. Потпредсједница овог суда је у марту ове године од Венецијанске комисије затражила мишљење како да буде одблокиран рад овог тијела, након што је оно остало у крњем саставу, признајући тада индиректно да су све донесене одлуке до тада биле незаконите. Бивши судија Уставног суда БиХ Витомир Поповић тим поводом је тада изјавио да Венецијанска комисија није орган који доноси обавезујуће одлуке, већ само даје препоруке које су често политичког карактера. Указао је и да се доношењем ових препорука жели подржати оно на чему Бошњаци дуго инсистирају - да Уставни суд БиХ доноси одлуке простом већином у односу на број присутних судија које гласају, а што, како је истакао - није могуће.
Странци
У пуном, Уставом прописаном саставу, овај суд би требало да има девет судија, од чега четири бира Парламент ФБиХ, два НСРС, а троје међународних предсједник Европског суда за људска права, након консултација са Предсједништвом БиХ. Тренутно су то Ангелика Нубергер из Њемачке, Хелен Келер из Швајцарске и Леди Бианку из Албаније. Иначе, они се именују у Стразбуру, а дискреционо право избора има предсједник Европског суда за људска права.
Клима-уређаји
Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић поручио је да највише законодавно тијело Српске неће именовати судије у крњи Уставни суд БиХ да би они тамо били само украс. Запитао се зашто би то сада било рађено, када смо свједоци потпуно незаконитог мијењања правила одлучивања и рада без учешћа било кога из другог ентитета.
- Ако већ сматрају да могу све да раде без судија из Српске па зашто да их именујемо да тамо пале и гасе клима-уређаје - рекао је Стевандић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
