Успоравање инфлације не значи и пад цијена
БАЊАЛУКА - Инфлација у свијету, али и у БиХ, у посљедње вријеме незнатно стагнира, али то не значи да ће цијене кренути да падају, већ да је само успорен њихов досадашњи вртоглави раст.
Каже ово за “Глас Српске” професор на Економском факултету у Бањалуци Стево Пуцар коментаришући посљедње статистичке податке економских и финансијских кретања у свијету и код нас.
- Када дође до успоравања и пада инфлације, то не значи да ће и цијене падати. То људи треба да схвате. Како ствари тренутно стоје, вјерујем да тек крајем 2024. године можемо очекивати да се раст цијена, односно инфлација, доведе у нормалу - истакао је Пуцар.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, који су објављени током јучерашњег дана, просјечна инфлација у БиХ у прошлој години износила је око 14 одсто, а највиши раст цијена забиљежен је код хране и безалкохолних пића, у просјеку за 21,5 одсто.
Колико ови подаци, међутим, могу и заварати те створити једну замагљену слику стварног стања животног стандарда, јер су неке ставке, неопходне у свакодневном животу поскупјеле и за 50, па чак и 100 одсто?
Пуцар каже да највећи проблем представља то што домаћинства у БиХ у просјеку троше и више од 40 одсто свог кућног буџета на храну, а тај проценат је још већи уколико се урачунају и трошкови за енергенте.
- С обзиром на то да су храна и енергенти највише поскупјели, то је значајно утицало и на кућне буџете обичних људи. Због тога се и може стећи утисак да је инфлација код нас и знатно већа. Али, ту нивелацију је извршила друга роба, која не заузима неко значајно мјесто у нашој потрошњи и чији раст цијена није био значајан - појаснио је Пуцар за “Глас Српске” додајући да је ова инфлација због тога највише погодила управо оне најсиромашније слојеве становништва у БиХ.
Када су у питању прогнозе и очекивања за ову годину, с обзиром на то да подизање каматних стопа и није дало баш очекиване резултате на сузбијању инфлације, али и нових превирања на тржишту енергената, односно сирове нафте, Пуцар каже како је ипак оптимиста, јер постаје очигледно да цијене расту све мањом стопом.
- Наравно, због рестриктивних монетарних мјера централних банака и подизања каматних стопа дошло је до успоравања привредних активности. И ове банке које су пропале или су се нашле у великом проблему, у тој позицији су се, прије свега, нашле због тих монетарних мјера - навео је он.
И добро и лоше
Осврћући се на недавни извјештај Свјетске банке, која је изашла са својим прогнозама економског раста у свијету, а које показују да ће економска производња БиХ у овој години порасти за 2,5 одсто у односу на претходну годину, Пуцар каже да тих 2,5 одсто може бити добро, али и лоше.
- Добро је јер значи да БиХ током ове кризе неће ући у рецесију, али је, с друге стране, и мало јер толики раст значи да је БиХ на самој граници стагнације економије. Оволики раст од 2,5 одсто није довољан за даљи привредни развој и раст животног стандарда - категоричан је Пуцар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
