У Србији и БиХ све мање људи жели у ЕУ
БАЊАЛУКА, ВАШИНГТОН - У Босни и Херцеговини и Србији дошло је до пада подршке европским интеграцијама, док је у другим земљама западног Балкана подршка ЕУ порасла, показује истраживање које је наручио амерички Међународни републикански институт (ИРИ).
Истраживање је спровела организација ИПСОС за ИРИ-јев Центар за истраживање јавног мњења током фебруара и марта кроз лично испитивање учесника у посјетама њиховим кућама.
Ово обимно истраживање показује да је у БиХ подршка европским интеграцијама пала на 68 одсто, док је у истраживању прије двије године подршка износила чак 78 одсто. Што се тиче Србије, прије двије године подршка ЕУ је била на 44 одсто, а данас износи само 40 одсто.
Највећа подршка ЕУ је у Албанији, гдје 92 одсто становништва подржава чланство земље у ЕУ. Еди Рама, албански премијер, раније је у неколико наврата објашњавао изузетно високу популарност ЕУ у његовој земљи вишедеценијском изолацијом од спољног свијета током комунизма, те да грађани желе што је могуће већу отвореност према свијету. С друге стране, пад подршке ЕУ међу српском популацијом у региону истраживачи и стручњаци тумаче политиком према Косову од стране Запада, као и сјећањем на НАТО бомбардовање.
Када је ријеч о самопроглашеном Косову, популарност ЕУ је прије двије године износила 85 одсто, а ове године износи 89 одсто. С обзиром на то да Албанија није била укључена у ИРИ-јево истраживање прије двије године, нема података о евентуалним промјенама у односу на 2022. У Црној Гори је подршка ЕУ прије двије године износила 71 одсто, а данас је порасла на 79 одсто, а у Сјеверној Македонији је данас подршка ЕУ на 68 одсто, док је прије двије године била на 66 одсто. Грађани Србије и БиХ најскептичнији су када је у питању озбиљност ЕУ да прими земље региона у чланство - само 30 одсто грађана Србије и 44 одсто грађана БиХ вјерује да је ЕУ озбиљна, а занимљиво је и да грађани Сјеверне Македоније имају низак ниво повјерења у озбиљност ЕУ да прими њихову земљу у чланство, што се барем дјелимично може приписати бугарским блокадама од прије неколико година у вези са почетком преговора њихове земље за чланство, иако су Македонци пристали чак и да промијене име своје земље.
Према мишљењу грађана, најважнији савезници БиХ су Турска и Србија, док су најважнији савезници Србије Русија и Кина, јер више од половине становништва ове двије земље види у том свјетлу. Само два одсто грађана Србије сматра Америку најважнијим савезником. Према мишљењу грађана, најважнији савезник Сјеверне Македоније и Црне Горе је Србија, како сматра трећина грађана, а двадесетак одсто њих као најважнијег савезника виде САД. Очекивано, најважнији савезници, према мишљењу грађана на Косову и у Албанији су САД, али занимљиво је да такво мишљење има само половина грађана Албаније, док то мишљење дијели чак 80 одсто становништва на Косову. Као највећу пријетњу Србији трећина грађана види САД, док су највећа пријетња БиХ, према мишљењу њених грађана, Србија и Америка.
Само десет одсто грађана Србије сматра да би спољнополитички курс земље требало да буде искључиво прозападни, 12 одсто их сматра да би требало да буде искључиво проруски, док се остатак залаже за неку комбинацију прозападног и проруског курса. Око 39 одсто грађана БиХ жели да земља води искључиво прозападну политику, а осам одсто проруску, док се остатак грађана у различитим омјерима залаже за комбинацију оба курса.
Слична ситуација је и кад је у питању чланство у НАТО-у - само два одсто грађана Србије је за пуноправно чланство, док се у БиХ за пуноправно чланство залаже половина грађана. Готово половина грађана Србије не жели никакве односе с НАТО-ом, како сматра и 24 одсто грађана БиХ. У односу на истраживање прије двије године, однос према НАТО-у у Србији се није промијенио, док је у БиХ, према ИРИ-јевом истраживању, дошло до благог пада подршке.
У свим земљама региона кориштен је стратификовани метод испитивања, а узете су у обзир и све регионалне посебности, пишу Независне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
