У мору проблема БиХ брину шишмиши

Жељка Домазет
У мору проблема БиХ брину шишмиши

Сарајево - Пред посланицима Представничког дома Парламента БиХ, на сједници која је заказана за четвртак, поред важних законских рјешења и других аката, наћи ће се, ни мање ни више, и приједлог за давање сагласности за ратификацију Споразума о заштити шишмиша у Европи.

Савјет министара БиХ усвојио је крајем маја Приједлог одлуке о ратификацији наведеног споразума, који је у марту утврдило Предсједништво БиХ.

Овај споразум Савјет министара је прихватио на приједлог Министарства иностраних послова, који га је из Предсједништва прослиједио у даљу процедуру. Овај акт добио је и подршку Комисије за спољне послове.

Саговорници “Гласа Српске” кажу да се питања којима се бави Савјет министара БиХ могу сврстати у рубрику вјеровали или не.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Милица Марковић каже да се Савјет министара, који се може окарактерисати као институција која се не може похвалити било каквим резултатима, бави питањима која немају никакве везе са реалним животом.

- У ситуацији када ову земљу потреса мигрантска криза за коју институције БиХ немају никакав одговор, Савјет министара се бави питањима која се могу сврстати у рубрику вјеровали или не. Савјет министара не зна како да се заштити од илегалних миграната, не зна ко су ти људи, одакле долазе, колика су безбједносна пријетња, али очигледно има времена да се бави заштитом шишмиша. БиХ је одавно у кризи у сваком погледу када је ријеч о њеном европском путу и обавезама на том путу које не испуњава. На сједницама на којима би требало да се баве тим битним питањима, вријеме и новац ове земље троше да се баве шишмишима. Можда ћемо имати податке колико шишмиша у овој земљи има, ако већ немамо валидне податке колико има становника - рекла је Марковићева.

Констатује да Савјет министара показује крајњу неодговорност да понуди одговоре на крупна питања, као што је мигрантска кризи, али је, каже, ефикасан да се бави питањима попут заштите дивљих животиња.

- Ствари тако стоје да ће хумористички портали имати доста материјала анализирајући рад Савјета министара, па и овај о шишмишима. На рад ове институције могу се дати само шаљиви коментари јер и не заслужују ништа друго - рекла је Марковићева.

Делегат хрватског народа Марио Караматић из ХСС-а рекао је да је прихватање Споразума о заштити шишмиша визионарски потез Савјета министара.

- Дугорочно гледано, то је врхунски потез Савјета министара. Ако је већ извјесно да одлази све што може отићи, а да се не предузима ништа да би БиХ била земља у којој се може нормално живјети, онда је свакако отворен простор да БиХ постане оаза за шишмише - рекао је Караматић.

У образложењу Споразума о заштити шишмиша (ЕУРОБАТС) стоји да БиХ пристаје да потпише овај документ који је утврђен у Лондону 1991. године.

У том споразуму наводи се да се позивају на Конвенцију о заштити миграторних врста дивљих животиња, увиђајући неповољан статус заштите шишмиша у Европи и у неевропским државама, те да ће учинити све да се шишмиши заштите.

Наводи се и да ће БиХ, као потписница тог споразума, забранити намјерно хватање, држање, односно убијање шишмиша, осим уколико за то добије допуштење од овлашћених тијела.

- Свака уговорна страна утврдиће оне локалитете унутар властитог подручја који су битни за статус шишмиша, укључујући и њихова склоништа и заштитну улогу. Уговорна страна ће узимајући у обзир гдје је то потребно, привредна и друштвена питања, заштитити такве локације од оштећења, односно узнемиравања и заштитити важна хранилишта шишмиша - стоји у овом споразуму и додаје се да ће се посебна пажња посветити стаништима важним за шишмише.

Обавезују се да ће посебну пажњу посветити подизању свијести о важности заштите шишмиша, како у подручјима која су окарактерисана као подручја шишмиша, тако и о заштити шишмиша у зградама. Наводе да ће се радити и истраживачки програми за заштиту и управљање шишмишима.

Чланарине

БиХ већ годинама нема никаквих података о томе да ли и какву корист добија од чланства њених институција у 160 међународних организација широм свијета, иако за чланарине наставља да даје око пет милиона марака годишње.

Неке од организација у које одлази новац из буџета су Међународна организација за заштиту морског дна, Европски савез за акредитовање и Европска и медитеранска организација за заштиту биљака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана