Шверц дроге кроз БиХ и потрошња у успону

Ведрана Кулага 18.09.2017 16:02

Сарајево - БиХ представља веома активно транзитно подручје за кријумчарење разних врста дроге из ЕУ и Турске и обрнуто, а њени држављани су најчешће у улози курира, чији је задатак да роба стигне на задату адресу.

Подаци Министарства безбједности БиХ из најновије информације о стању безбједности за 2016. годину показују да руте транспорта наркотика варирају од њихове врсте. Марихуана и сканк најчешће иду на релацији Црна Гора - БиХ (Херцеговина) - ЕУ уз повремена одступања попут кријумчарења сканка на релацији Холандија - БиХ. Из правца земаља ЕУ према земљама региона иде транспорт синтетичких наркотика, као што су спид и екстази, док се пошиљке хероина кријумчаре добром знаном трасом преко Турске и земаља југоисточног Балкана према земљама ЕУ, такозваном балканском рутом. Хероин који долази са истока највећим дијелом заобиђе БиХ због лоше путне комуникације и конфигурације терена.

- Синтетичке опојне дроге екстази и спид углавном долазе из Холандије у земље источне Европе, а мањи дио, у зависности од потреба тржишта, завршава и у БиХ. Спид је доступан и цијеном прихватљив за конзументе и дистрибутере, а у БиХ из Холандије се најчешће допрема у специјално изграђеним тајним скровиштима у аутомобилима и камионима - навело је Министарство безбједности БиХ.

Посебна пажња скренута је на чињеницу да у БиХ посљедњих година полиција проналази све више сканка, што је посљедица већег кријумчарења те дроге преко границе БиХ. Поред тога повећава се број и засада марихуане.

- Иако је територија БиХ прије свега транзитно подручје за транспорт наркотика према ЕУ, у порасту је број земљишних парцела које се користе за узгајање марихуане с циљем да се она дијелом транспортује у иностранство, а одређене количине препродају у БиХ. Разлог повећане производње марихуане у БиХ је стечено искуство о начину узгајања од криминогених лица у Холандији - навели су у Министарству безбједности.

Подаци до којих су дошле безбједносне агенције указују и на добру међусобну и међудржавну сарадњу криминалних група, али и да чланови група за неовлашћени промет користе такозване курире. У тој улози су држављани БиХ, односно најчешће возачи који легално врше превоз камионима, а у шупљинама возила и приколица скривају дрогу. Кријумчарење се обавља и преко легалних и преко илегалних граничних прелаза са БиХ, а у њега су укључени и појединци и организоване групе при чему користе приватна путничка и возила редовног друмског саобраћаја.

Према подацима из извјештаја, потрошња дроге у БиХ је у порасту, али је још релативно ниска у поређењу са другим европским земљама. Лани је у БиХ регистровано 1.481 кривично дјело у вези са злоупотребом дроге, што је за готово 12 одсто више у односу на претходну годину, када их било 1.325. Та кривична дјела уписана су у досијее 1.549 особа, што је за 5,51 одсто више него годину раније - 1.468, а највише их је "пало" због посједовања и омогућавања уживања дроге након којег слиједи неовлашћена производња и промет.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић каже да службе не могу бити задовољне досадашњим резултатима у борби против кријумчарења дроге.

- Резултати које постижемо пресијецањем канала у смислу откривања кријумчарења, хапшења лица, а посебно нарко-босова нису задовољавајући. Сва борба се практично своди на ситне уличне дилере, који су само посљедица озбиљног кријумчарења - рекао је Мектић, који сматра да нема потребног нивоа опредјељења свих полицијских институција у БиХ за заједнички рад.

Акција "Транзит"

У информацији о стању безбједности у БиХ у 2016. години између осталог је поменуто да је МУП РС у координацији са Тужилаштвом БиХ спровео међународну акцију под називом "Транзит", којом је пресјечен промет дроге из Црне Горе и БиХ. У акцији "Транзит" су одузети 11 килограма сканка, већи број дигиталних вага, већа количина новца, СИМ картице за мобилне телефоне и други предмети.