Шта о пробоју коридора кажу они који су 1992. били спремни дати живот: Нисмо имали право да не успијемо

Тим ријечима за “Глас Српске” започели су причу некадашњи команданти јединица које су, између осталих, учествовале у пробоју коридора, једној од најсвјетлијих и најзначајнијих битки у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Првобитни пут ка Србији био је, како је у очају и затражено, као козја стаза али је садејством војника из Српске и некадашње Републике Српске Крајине ослобођена велика територија и извојевана слобода.

Миро Шикарац, ратни командант “Вукова с Вучијака” и насљедник легендарног Вељка Миланковића на тој позицији након његове погибије, каже да се нада да ће ова операција бити изучавана и на војним школама те да ће дјеца имати прилику да уче о њој. Прва битка била је заузимање Цера гдје су први изашли “Вукови” и тиме отворили врата за пробој коридора.

- Битка на Церу треба да се слави до неба. То је прва права битка гдје је ВРС однијела побједу. Све до тада је било мање-више успјешно, али то је једна битка која је била пресудна за пробој коридора - рекао је Шикарац, не заборављајући ни друге битке у којима су учествовали његови, али и на стотине других храбрих војника.

Мисли да још сви нису свјесни значаја коридора ни три деценије касније.

- Многи још не знају како је све то изгледало, а многи су богами и заборавили како је све изгледало прије пробоја коридора у Крајини јер су и бебе умирале без кисеоника. Недовољно цијенимо жртву коју су поднијели борци Републике Српске, а самим тим и “Вукови с Вучијака” у пробоју коридора - закључио је Шикарац.

Пробијање коридора је за тадашњег команданта Друге оклопне бригаде Војске РС Мику Шкорића био императив јер су се назирали двоструки аршини међународне заједнице, која није чула ни плач беба у Бањалуци које су вапиле за кисеоником.

- Једноставно, морали смо да се спојимо са Србијом. Велике битке су вођене на коридору. Био сам у тактичкој групи коју је водио Славко Лисица на правцу Добој - Дервента и практично смо имали задатак да ширимо коридор и да идемо на ријеку Саву. Ја никада послије тога код људи нисам видио такав морал као код пробијања коридора. То је заиста један херојски примјер наших јединица. Пробој коридора била су стална борбена дејства - рекао је.

Присјећајући се офанзиве на Брод испричао је да је Лисица, почетком октобра 92, донио како је описао чудну одлуку на изненађење јединица и команданата.

- Иако смо тада стално ишли преко Костреша, Бијелог Брда, одједном је запоставио тај правац и концентрисао снаге на правцу према Горњим и Доњим Колибама према Броду. У та два-три дана прегруписао је снаге и направио једну борбену групу. Идеја је била у почетку да штитимо крила осињској, прњаворској бригади које су имале добар почетни успјех, односно прешле ободни канал који смо уназад два-три мјесеца били заглављени. Ипак, груписали смо тенкове, били лукави. Једна јединица убачена је непријатељу иза леђа, један младић се својом групом сударио са једном таквом групацијом која је хтјела да се убаци нама иза леђа, али је успио да изманеврише и тад смо силовито кренули. За три дана смо успјели и ушли у Брод - испричао је.

У сваком борцу и старјешини је било толико позитивне енергије.

- Знало се да ако не успијемо с коридором да ћемо бити у великим неприликама. И зато је брзо донесена одлука - закључио је.

Пробојем коридора ка Србији народ је добио слободу, а пуне три деценије од овог, како га с поносом називају, историјског подвига српске војске биће обиљежене у недјељу на Дугој Њиви, надомак Модриче гдје је током доброг дијела борби било и истурено командно мјесто.

Џентлмени

Мико Шкорић се присјетио и како је описао џентлменске ноћи, 6. октобра на обали Саве.

- Наредио сам да топови, тенкови и све што може да гађа што прије изађе на Саву и буде у приправности да дјелује. У везу се уплео неко њихов и тражио да се чује са Лисицом, а ја сам се поиграо. Рекао сам да је то синоним за лукаве српске команданте па може и са мном да прича. Тражио је да се договоре, да долазе цивили и да нема потребе за гранатирањем. Кажем да је то у реду, наша страна је испоштовала, али је у једном моменту граната са оне стране је пала код нас. А онај што је молио за споразум јавио је, брже-боље, да се један топник отео. Замолио сам за више дисциплине и после те гранате направљено је примирје - испричао је Шкорић.

Везани текстови:

• Пробој коридора на терену обзнањен импровизованим путоказима на даскама: Не пуцајте, браћо, ми смо Срби
• Записи из ратног дневника откривају пакао првог дана пробоја коридора: Нама се дизала коса на глави, а тек непријатељу
• Због чега је Дуга Њива била једна од кључних тачака у операцији “Коридор 92”: Дио стратегије скројен испод крушке
• Како је донесена одлука о пробоју "коридора живота": Наређење поранило, напад био једина одбрана

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.