Српска и Србија заједно желе стати у крај отимачини у ФБиХ: Власнике имовине траже и у Аустралији
БАЊАЛУКА, БЕОГРАД - Начин на који у ФБиХ кроје земљишне књиге пријети да Срби остану без тамошње земље и имовине, а да би се томе стало у крај Српска и Србија заједничким снагама настојаће да дођу до што више стварних власника, да не би бесповратно остали без огњишта.
Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба, а највећи број их се иселио у Србију, док је одређени дио расут широм свијета. До проблема је дошло када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова у ФБиХ и гдје, за разлику од Републике Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику да би могао да заштити своја права и буде уписан тамо гдје постоји правни основ у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима.
О имовини Срба у ФБиХ и помоћи коју може да пружи Србија разговарано је у сриједу у Београду на састанку директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујона са директором Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) Босиљком Прерадовић и координатором Владе Српске за рад канцеларија РУГИПП-а за стручну и правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ Ђорђем Радановићем.
Гујон је након састанка на друштвеним мрежама навео да је према попису из 1991. у ФБиХ живјело 541.000 Срба, а да њих 400.000 још полаже права на земљиште у оквиру ентитета те да је добио информацију да покретањем процеса оснивања новог катастра постоји опасност од покушаја преноса српске имовине на БиХ, уколико се полагач права на вријеме не јави.
- Ово питање је од изузетне важности за наш народ у Федерацији, али и за Републику Српску. Размотрили смо могућности деловања по основу овог питања и у наредним данима ћу обавестити о мерама које ћемо предузети као управа - навео је Гујон након састанка.
Радановић је, с друге стране, за “Глас Српске” поручио да нема рока у којем ФБиХ треба да заврши цијели тај посао, али да се мора дјеловати, јер су и на малом узорку направљени велики проблеми, када је ријеч о имовини Срба у том дијелу БиХ.
- Желимо да преко Управе за дијаспору, дођемо до Срба који су поријеклом из ФБиХ, а живе изван и Републике Српске, Србије, ФБиХ, односно широм Европе, Америке, Аустралије, јер немају појма о томе да ФБиХ прави нове земљишне књиге, усклађује катастре без правих власника и носилаца права, јер, наравно, не читају овдашње дневне новине и службене гласнике, гдје надлежни објављују те информације - истакао је Радановић, који је и предсједник Одбора Срба у ФБиХ.
Са Гујоном је разговарано и о могућностима за потписивање протокола за сарадњу РУГИПП-а и управе, а нових састанка о овој теми требало би да буде у наредним данима.
- Обећао је да ће урадити све што може и као човјек и руководилац управе да дођемо до што више људи и да ти исти сачувају своју имовину - рекао је Радановић и додао да је од 1.860 катастарских општина у ФБиХ урађено њих око 240.
Позив
Заштита имовинских права Срба у ФБиХ је била и тема недавно одржане конференције у Требињу, на којој је исказан значај сарадње институција Републике Србије и Српске. РУГИПП је раније објавио јавни позив лицима која полажу права на непокретности у ФБиХ са контактима регионалних канцеларија које пружају стручну правну помоћ, а које се налазе у Мркоњић Граду, Бањалуци, Бијељини, Зворнику, Источном Сарајеву и Невесињу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
