Српска гарант за 783 милиона КМ кредита

Маријана Миљић Бјеловук
Српска гарант за 783 милиона КМ кредита

БАЊАЛУКА - Укупна вриједност кредита за које је Влада Српске дала гаранције закључно са крајем прошле године достигла је цифру од 783,16 милиона КМ, што је за 129,14 милиона марака, односно 19,75 одсто више у односу на годину раније.

Ове бројке наведене су у информацији о дугу са стањем на крају 2021. године. Документ о дугу за прошлу годину наћи ће се и пред посланицима републичког парламента на сједници која је заказана за 31. мај.

Само у прошлој години издато је 13 гаранција Републике Српске укупне вриједности од 528,35 милиона КМ. Од тога износа на дуг јавних предузећа отпада 487,56 милиона марака, а фондове социјалне сигурности 35 милиона КМ. На задужење јавног сектора односи се преосталих 4,94 милиона, а јединице локалне самоуправе 0,85 милиона марака кредитног задужења чија отплата је поткријепљена гаранцијом Републике Српске.

- По основу свих задужења за која су издате гаранције у 2021. години повучено је 222,55 милиона КМ. Од тога износа јавна предузећа су повукла 179,26 милиона, фондови социјалне сигурности 35 милиона, јавни сектор 7,44 милиона, а градови и општине 0,85 милиона марака кредитног задужења за које је Влада дала гаранције - наведено је у информацији.

Тако је, између осталог, Влада Српске у прошлој години гарантовала отплату кредита Фонда здравственог осигурања РС у износу од 35 милиона КМ, али и дала сагласност Олимпијском центру “Јахорина” за кредит тежак 55,60 милиона КМ. Такође, Република Српска је у 2021. години и гарант за задужење “Градске топлане” из Добоја у износу од 1,50 милиона КМ, али и болници из Градишке за кредит од 4,94 милиона КМ.

Економисти истичу да би Влада РС давањем гаранције на кредите фондовима, јавним предузећима, општинама и градовима требало да утиче на развој привредног амбијента.

- Ако се ради о повољним новчаним средствима и пројектима које ће у будућности допринијети бруто националном производу онда је то оправдано. Проблем би био када би Влада гарантовала отплату кредита за нешто што нам неће помоћи да превазиђемо постојећу ситуацију и што неће водити ка новим инвестиционим циклусима и помоћи привреда - казао је Љубоја.

Подвукао је да развојна компонента приликом давања гаранција треба бити у првом плану .

- Све па и оне најразвијеније земље убрзано се задужују. А ми као сиромашна земља немамо другу могућност него да посегнемо за кредитима као и сви остали. Инфраструктурни радови, који су покретачи једне економије, морају се одвијати. Ту је главна улога влада. Пандемија вируса корона у посљедње двије године али и тренутни сукоб у Украјини довео је до озбиљних економских и социјалних проблема. Државе би требало да својим активностима помогну да се ти проблеми превазиђу - подвукао је Љубоја.

Закон

Измјенама Закона о задуживању, дугу и гаранцијама РС дефинисано је да  Народна скупштина РС одлучује о укупном износу гаранција у току фискалне године, а Влада доноси одлуку о томе коме ће и за шта оне бити издате. Та правила ступила су на снагу 1. јануара 2018. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана