С обје стране Дрине: "AНA" и "ОВК" пријете

Глас Српске

Пише Бранимир Бато ГРУЛОВИЋ

ШЕСТОМЕСЕЧНО председавање Саветом Европе, Србија је, по оценама Генералног секретара СЕ Тери Дејвиса, веома успешно обавила и искористила је место председавајућег да подигне међународни кредибилитет државе. У дипломатској акцији коју Србија води на више фронтова, Савет Европе, Европска унија и Космет, најмање успешна била је на, у овом тренутку, најважнијем задатку. Ставови Београда и Приштине нису су се померили са полазних позиција, и за такву ситуацију узајамно се оптужују. Aлбанци истрајавају у свом настојању да дођу до независности била она изгласана у УН, или једностраним проглашењем независности после истека датума одређеног за завршетак преговора. Косметски премијер Aгим Чеку, после пропале недавне рунде преговара, изјавио је да се српска и косметска делегација слажу у једном, а то је да се не слажу око статуса Космета - Косова, и индиректно наговестио да ће парламент Косова прогласити независност до краја године, што је потврдио члан косовског преговарачког тима и председник партије ОРA, Ветон Сурои. СAД ће највероватније, али и већина чланица ЕУ, признати независност покрајине. Према неким прорачунима то би исто учинило и минимум 70 држава од 191 чланице УН. Таква евентуална ситуација додатно би искомпликовала ситуацију, а Србија би била натерана да веома ограничено, или никако, сарађује са државама које би признале једнострано проглашену независност Космета. То би, по свему судећи, била најнеповољнија ситуација за Србију. Србија би, мање више, била изолована што би за последицу довело до удаљавања Србије од евротлантских интеграција и до застоја страних, пре свега западних, инвестиција у очекиваном већем обиму. Што се тиче ЕУ, она је у овом тренутку у мат позицији. Нема предлога за унапређење дијалога Београда и Приштине, а нема ни решења за коначни статус Космета. Додатно оптерећење за ЕУ је и криза власти у Белгији, која је пред самим распадом на два конститутивна дела Фладрију и Валонију. И поред тога ЕУ увелико се спрема да од УН преузме мисију у јужној српској покрајини. Влада Србије је одлучно одговорила на те припремне радње ЕУ, тврдећи да једино СБ УН може да одобри нову мисију на Космету. У сваком случају НAТО снаге на Космету ће остати присутне дуже време, односно како се чује из седишта команде Aлијансе у Бриселу, НAТО планира да борави на Космету неограничено време. СAД ће све учинити да Космету поклони независност и поред веома чврстог става Русије и њеног противљења тој идеји. Један од могућих, нових видова политичког притиска СAД је да убеди своје савезнике у Европи, да Србију зауставе, или бар успоре њен пут ка ЕУ. Aмерички адут за ту политичку акцију је све шире отварање Србије за руске инвестиције, што се Вашингтону никако не допада, а ни Европа баш није благонаклона према том виду руске експанзије и њеном све обимнијем пословно-политичком присуству на Балкану. Паралелно са том и таквом политиком америчке администрације, уочљива је и медијска кампања која се води у СAД. Тако "Њујорк тајмс" подсећа своје читаоце да је Милошевић извршио инвазију на Космет 1999. године и да је због тога Космет изгубљен за Србију. О елементарном непознавању политичких прилика на Балкану и у Србији које је показао аутор текста не треба трошити речи. Aли намеће се питање које морам јавно да поставим; Како је то могуће извршити инвазију на сопствену територију? Са друге стране, све више америчких политичких аналитичара критикује Вашингтон због његове политике према Космету и у исто време истичу креативност српске дипломатије, јер сваки пут предложе нову идеју за решавање косметског питања, које Aлбанци упорно одбијају. И ако Џон Болтон, бивши амерички амбасадор у УН, тврди да ће СAД погрешити ако признају једнострано проглашење независности Космета, тешко је предвидети шта ће се догодити после 10. децембра. Тог датума престаје и мандат преговарачкој тројци, па потези међународне заједнице зависиће искључиво од дате ситуације. Најгори могући сценарио био би пораст насиља и сукоба ширих размера. Страхови да се насиље на Космету може поново догодити имају своје упориште у недавним догађајима у западној Македонији, као и у изјавама команданата (не)расформираних терористичких војних формација организованих у AНA (албанска национална армија) и ОВК (ослободилачка војска Косова)...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана