Радници бјеже и са државних јасли

Из информација које су министарства, агенције, комисије те друге институције на нивоу БиХ доставиле Представничком дому Парламента БиХ скоро да нема оних које нису пријавиле да у периоду од 2018. године па до јуна ове године није било случајева у којима запослени нису тражили да раскину уговор о раду.

Највише радника у правосудним институцијама тражило је да раскине уговор о запослењу па је тако само у Суду БиХ чак 48 запослених у поменутом периоду на основу споразумног раскида уговора отишло из те институције.

Ништа боља ситуација није ни у Тужилаштву БиХ, јер је 39 радника на основу споразумног раскида уговора о раду напустило ту институцију.

- Ријеч је углавном о стручним и административним радницима, али и тужиоцима, а као разлог раскидања уговора наведен је прелазак код другог послодавца - наведено је у информацији Тужилаштва.

Ни Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) у протеклом периоду није мимоишао одлазак радника на властити захтјев, јер су ту институцију од 2018. године по том основу напустила 34 радника.

Ситуација није сјајна ни у Агенцији за идентификацију докумената, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА), јер су 32 запослена у тој институцији са послодавцем раскинула уговор о раду.

Одлазак радника на властити захтјев примјетан је и у институцијама које су надлежне за безбједност па је тако Обавјештајно-безбједносну агенцију (ОСА) напустио чак 21 запослени, Граничну полицију БиХ 12, а Агенцију за истраге и заштиту (СИПА) шест службеника.

Запослени су и у свим другим агенцијама, комисијама, канцеларијама, али и министарствима тражили од послодаваца да раскину уговор о запослењу.

Економисти истичу да је јавни сектор све мање примамљив те да људи прелазе у реални, гдје су веће шансе за напредак.

- У било којој развијеној земљи држава запошљава најгоре са тржишта рада. Свако ко је иоле способан тежиће да ради у некој приватној компанији, гдје има шансу за напредак и може да оствари значајнију зараду. То је правило свих развијених земаља - рекао је економиста Марко Ђого.

Нагласио је да се полако и у БиХ развија свијест да је боље радити у квалитетним фирмама, посебно у већим градовима, као што су Сарајево и Бањалука.

- Појављују се и компаније које дају значајно веће плате него у јавном сектору. Посебно у неким областима као што је ИТ сектор - подвукао је Ђого и додао да треба да нас радује чињеница да људи напуштају институције и јавни сектор и прелазе у приватни.

Он је подвукао и да су плате дужи низ година у јавном сектору биле залеђене, што је уз раст примања у приватном сектору довело до тога да запослење у јавном више није толико атрактивно.

- Заправо највећа предност јавног сектора огледа се у томе што у многим случајевима радници нису оптерећени пословима те имају загарантован одмор, регрес и друге привилегије. То је све у нивоу неког вишег преживљавања без пуно одговорности и рада, а приватни сектор пружа веће шансе за напредовање и све док радник ствара додатну вриједност, послодавац ће га цијенити - навео је Ђого.

Нагласио је да се такав тренд десио и у транзицијским земљама, као што су Мађарска и Румунија, гдје је масовно дошло до преласка запослених из јавног у приватни сектор.

- То се напросто мора десити код нас, а то је уједно и показатељ оздрављења економије и друштва у цјелини - закључио је Ђого.

Омбудсман и Савјет

Из информација које су достављене Представничком дому Парламента БиХ само двије институције нису пријавиле да је било случајева у којима су запослени тражили споразумни раскид уговора са послодавцем. Ријеч је о Омбудсману за заштиту потрошача и Савјету за државну помоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.