Професор уставног права Миле Дмичић: Неуспио покушај унитаризације наметањем језика

Рекао је то "Гласу Српске" професор уставног права и савјетник предсједника Народне скупштине РС Миле Дмичић анализирајући и појашњавајући одлуку Уставног суда БиХ, који је одбацио захтјев за оцјену уставности прве реченице члана 7. став 1. Устава РС у дијелу који гласи "језик бошњачког народа". Судије су донијеле одлуку разматрајући захтјев некадашњег члана Колегијума Дома народа Парламента БиХ Сафета Софтића за оцјену уставности. Иако је Софтићев захтјев одбијен као неоснован, спорно је тумачење да поменута одредба у Уставу РС не спречава Бошњаке нити било кога другог да језик којим говоре назову именом којим желе. Бошњачки званичници и политичке партије протумачили су то као тријумф и отварање пута за увођење "босанског језика" у званичну употребу.

- Такве и сличне иницијативе и приједлози за оцјену уставности и законитости само могу да буду тенденција за унитаризацију и централизацију, не само органа и институција и укупне власти на нивоу БиХ, већ и претварање језика у један униформан и језик који би требало да буде за све исти, а у ствари би био директно кршење идентитета остала два државотворна народа - каже Дмичић.

Он истиче да одлуку Уставног суда БиХ треба разумјети као одлуку којом се потврђује да је Уставом РС потпуно заснована норма да је уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви други народи, језик којим говоре назову именом којим желе.

- Важно је да Устав БиХ нигдје не прописује да се имена језика којим говоре конститутивни народи морају претварати у јединствен и униформан модел и назив који би дерогирао државотворност конститутивних народа, њихов језик и писмо. Устав РС је, како је у потврдио суд, конституисао норму о службеним језицима и службеним писмима заснивајући је на међународним, регионалним и унутрашњим документима - казао је Дмичић.

Додао је да је важно да је одбачен навод у захтјеву за оцјену уставности по којем се у Српској врши дискриминација колективних и индивидуалних права и да је потврђено све што је раније закључила Венецијанска комисија у вези са усклађености Устава РС са Уставом БиХ.

- То је посебно значајно са становишта да свако заговарање и успостављање нових стандарда у вези са називом и коришћењем језика у БиХ нису правно нити научно и стручно засновани. Језик бошњачког народа је језик којим говори бошњачки народ. Никоме се не намеће назив језика него се само констатује чињеницом да свако има право на свој језик и да се уводи научни принцип да се име језика изводи из имена народа, јер се језик односи на народ о којем је ријеч. Ако се народ бори за своје име, субјективитет и идентитет, што је природно, посебно у вишенационалним заједницама као што је БиХ, разумљиво је да се мора борити и за име језика које произлази из назива народа - истакао је Дмичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.