Поново отворена прича о демилитаризацији БиХ: Мање оружја, мање проблема

Став је ово који се још од 2005. године може чути од стране представника политичких партија у Српској, али и званичника, а који је поново крајем прошле седмице актуелизовао предсједник СДС-а Милан Миличевић наводећи да би волио да не гледа и не слуша приче о оснаживању и јачању Оружаних снага БиХ у смислу наоружавања.

Миличевић сматра да би за све у БиХ било најбоље да је то “зона у којој нема оружја”, уз обавезу да сви који раде у Оружаним снагама буду на одговарајући начин збринути, у смислу запослења.

- Тако би много више новца могли уложити у привредни развој, бољи стандард грађана, побољшање здравственог и пензијског система и статуса демобилисаних бораца - каже лидер СДС-а.

Слично мишљење недавно је изнио и министар финансија БиХ, кадар СНСД-а у Савјету министара Срђан Амиџић, поручујући да што мање ватрене моћи подразумијева безбједнију БиХ. Он је ово истакао након захтјева министра одбране Зукана Хелеза, који је за наредну годину затражио буџет пет пута већи од досадашњег, који је износи нешто више од 306 милиона марака.

Све је више оних који критикују све ово, наводећи да параноја која се шири свијетом очигледно захватила и дијелове БиХ, јер се све чешће може чути да је неопходно формирати рјечну ратну флоту, купити авионе, модерне радарске системе, артиљеријско-ракетно наоружање, али и оклопно-механизована возила.

Један од њих је и декан Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци Слободан Жупљанин, који каже да је питање демилитаризације нешто о чему сигурно треба повести озбиљну и аргументовану расправу, јер је илузорно да се у земљи као што је БиХ, која има нешто више од три милиона становника троши толики новац, док има толико важнијих ствари.

- Сматрам да је та прича о демилитаризацији, а самим тим и о војној неутралности више него смислена и оправдана, поготово имајући у виду националну структуру БиХ. Искуство са ЈНА, која је такође била мултиетничка, можда нам најбоље говори у којем правцу све то може отићи. Она се распала приликом прве веће кризе - каже Жупљанин.

Наводи да уколико би био постигнут национални консензус на државном нивоу о том питању, то би имало многе бенефите, поред безбједносних, тако и финансијских.

- Тај новац би се могао онда искористити за развој БиХ. Наравно прије тога требало би са другим земљама потписати безбједносне споразуме и гаранције. Али то је најмањи проблем. Бојим се да ће о овом питању бити тешко постићи договор, иако разум и нека ранија негативна искуства говоре супротно - каже Жупљанин.

Осврт

Тема демилитаризације у БиХ присутна је већ дуго, још из 2005. године, када је донесен Закон о одбрани БиХ, а након којег је успостављено јединствено Министарство одбране. Оружане снаге БиХ су формиране 1. децембра 2006. Величина и структура одређена је одлукама Предсједништва БиХ. Тако је утврђено да оне могу имати 16.000 припадника. Број је ограничен и Законом о буџету институција, као и међународним обавезама БиХ. Одлукама Предсједништва БиХ је, поред величине, структуре и локација команди и јединица, утврђена и национална заступљеност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.