Општинара превише, пола буџета за плате
Бањалука - Број запослених у градској и општинској администрацији у РС у посљедње три године повећан је за више од 15 одсто, због чега ће бити дефинисани критеријуми на основу којих ће бити утврђен максималан број радника за сваку локалну заједницу.
На реализацију тог задатка Влада РС се обавезала предложеном економском политиком за 2015. годину. У Влади планирају да у сарадњи са Савезом општина и градова тај посао заврше у првих 60 дана идуће године.
У предложеној економској политици је наведено да се основни проблеми општина и градова огледају првенствено у вишку запослених.
- У укупан број радника који је повећан за 15 одсто нису укључени волонтери, који су неријетко у неким локалним заједницама бројнији од стално запослених - наводи се у документу и додаје да је код неких општина изражено и кумулирање обавеза за неплаћене порезе и доприносе.
Члан Предсједништва Савеза општина и градова РС Саво Минић каже је до повећања запослености од пет до седам одсто у општинама које броје више од 20.000 становника дошло због обавезе да имају професионалну ватрогасну јединицу која има најмање 14 чланова и чини дио општинске администрације. Међутим, истиче да и без тога општине имају велики број запослених и да то показују издвајања за плате и накнаде.
- Сви начелници имају проблем када преузимају руковођење јер имамо потребу да доведемо један број кадрова за које сматрамо да су стручни, а они који су радили до тада остају на послу, тако да се број радника повећава. Неки стандарди су да 30 или 35 одсто буџета иде за плате и накнаде, а код нас прелази 40 одсто у скоро свим општинама, а негдје чак и 50 одсто - рекао је Минић.
Он је истакао да је Савез општина и градова, заједно са швајцарском владом, радио нови приједлог закона за запослене у општинској управи којим би се на основу одговарајућих параметара прописало колико радника треба да ради у општинама.
- Ми смо првенствено ту да будемо сервис грађанима, а не мјесто за запошљавање. С друге стране, требало би збринути и људе који би остали без посла - рекао је он.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да, ако је локална заједница способна да створи велики буџет, нема ништа против да се из тог буџета финансира администрација.
- Али, ако је у Бањалуци буџет пао за 100 одсто, а број запослених се попео са 900 на 1.000, онда се заиста питам ко је одговоран за то што се дешава. Ми смо земља која има толико скупу администрацију да нам не би било довољно ни да имамо нафте као Кувајт. Немам ништа против да администрација у Дервенти буде већа него у Бањалуци у односу на број становника, зато што Дервента има најмањи број незапослених, за разлику од Бањалуке - рекао је Павловић и додао да је свако ново задуживање општина неприхватљиво.
Задуженост
У приједлогу економске политике наведено је да се, поред проблема са бројем запослених, општине суочавају и са проблемом задужености.
- Поједине општине или градови су већ прешли дозвољени праг задужености, а на рјешавању тог проблема Влада ће радити у сарадњи са Савезом општина и градова у 2015. години - наведено је у економској политици.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
