Олуја - злочин који траје

- "Олуја" није трајала само 4. и 5. августа, него и послије тога и, нажалост, траје и данас, само без оружја - каже Чедомир Марић, чији је син Желимир убијен 5. августа 1995. у Книну.

Марић је за сином трагао чак осам година, јер су хрватске власти опструисале ексхумацију и идентификацију несталих Срба. Његову судбину дијеле хиљаде породица несталих и убијених Срба у Хрватској. Оне су очајнички позвале хрватске власти да коначно осуде одговорне за злочине над Србима и да престану да продубљују бол одуговлачењем проналаска њихових најмилијих. Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије упозорила је да породице нису добиле никакву сатисфакцију за свој губитак.

- У "Олуји" је убијено више од 1.200 српских цивила, међу којима је више од 60 одсто било старијих од 60 година. Хашки суд је ослободио хрватске генерале за удружени злочиначки подухват и на тај начин озваничио двоструки критеријум, када су у питању злочини учињени над српским жртвама - кажу у Координацији.

Напомињу да је Хрватска за 20 година за злочине правоснажно осудила само једно особу.

- То јасно говори о томе да није и да не намјерава озбиљно да суди за ове и све друге ратне злочине над Србима. Хрватска није у стању ни да ексхумира више од 150 српских цивила, бивших грађана Хрватске, које је хрватска војска убила у "Олуји" и сахранила као НН лица на познатим гробним мјестима и који се још воде као нестали - саопштено је из Координације.

На трибини "Након 20 олујних година", одржаној у Бањалуци, поручено је да је Хрватска у војно-полицијској акцији "Олуја" извршила погром над српским народом из Крајине и да је то највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата. Предсједник Србије Томислав Николић рекао је јуче на помену на Фрушкој гори да су Србија и Срби спремни на опрост и помирење, али да то не зависи само од њих.

- Наши образи су чисти, а наш хлеб је спреман да оде тамо одакле је долазило камење, које су потезали на нас - рекао је Николић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је да "Олуја" никада неће бити ништа више од злочина и погрома.

- Мора бити правде за 250.000 протераних и 2.000 убијених и несталих. Међутим, остаје оно људско питање: шта је толико величанствено у томе што сте протерали један народ за који сте тврдили да су ваши држављани? Је ли то победа? Никада се нећемо сложити да је то разлог за славље - казао је Вулин.
РС и Србија су синоћ започели прво заједничко обиљежавање годишњице "Олује", током које је прогнан сав српски народ са подручја сјеверне Далмације, Лике, Баније и Кордуна. Обиљежавање Дана сјећања на страдање и прогон Срба је одржано на мосту код Сремске Раче, уз присуство највиших званичника РС и Србије. Владе РС и Србије донијеле су одлуку да данас буде дан жалости, а у 12 часова огласиће се сирене и црквена звона.

Пут Сремске Раче јуче су аутобусима кренуле стотине становника из Бањалуке, Приједора, Козарске Дубице и других градова.

- Сјећање на рат боли, а посебно оне који су изгубили најближе. Болне су успомене, а највише од свега боли неправда и то што славе злочин почињен у "Олуји". Зато идем да се поклоним страдалима - каже Драго Мајкић, док чека аутобус у Бањалуци.

Избјегао је из Босанске Крупе недуго послије "Олује" - 15. септембра 1995. године.

- То је за мене све "Олуја". И то пустињска, која је пустошила села, градове, све на шта је наишла - прича Мајкић.

Прве избјегличке колоне из Крајине кроз његов родни крај прошле су 4. августа 1995. године.

- Страхота. Голема. Све дјеца, жене и старци уплакани док напуштају огњишта и жале за убијеним Србима. Недуго затим и нас је задесила иста судбина - сјећа се Мајкић, који је у рату изгубио два брата и кућу у којој је рођен.

У исти аутобус улазе и Бањалучанке Зора Деспотовић и Сава Антић, које су многе избјеглице примиле у свој дом, обукле и нахраниле их. За њима и Радивој Максимовић и Миро Бркић. Кажу морају да оду да би се поклонили невино страдалима.

Обиљежавање

У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос Србима страдалим у Хрватској и БиХ. Потом ће у Центру "Сава" бити одржана меморијална академија, на којој ће бити приказан филм о страдању Срба и изведен умјетнички програм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.