Никола Селаковић: Добровољачка не смије остати без судског епилога

Свјетлана Тадић 05.11.2012 06:03

У јавном мњењу у Србији остаје трајна сумња да га надлежни органи у БиХ нису до краја истражили, односно да се ради о класичном примеру неспровођења кривичног поступка из политичких разлога. Не може доћи до помирења на Балкану све док се не истражи и последњи почињени злочин без обзира на то ко су биле жртве.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар правде и државне управе Србије Никола Селаковић.

* ГЛАС: Како оцјењујете сарадњу правосудних институција Србије и РС, односно БиХ и на који начин она може бити унапријеђена?

СЕЛАКОВИЋ: Ми ћемо чинити све да сарадњу подигнемо на такав ниво да будемо пример другима. Када то кажем мислим на остваривање директне сарадње између судова и тужилаштва у оквиру међународне правне помоћи и поједностављење изручења. Сарадња између РС и Србије у сектору правде се одвија коректно, али постоји обострано интересовање за њено унапређење.

* ГЛАС: Како коментаришете одлуку међународног тужиоца у Тужилаштву БиХ о обустављању истраге за злочине почињене над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву?

СЕЛАКОВИЋ: Као правник и министар правде поштујем независност правосудних органа у вези са "случајем Добровољачка". Међутим, када је тај случају у питању у јавном мњењу у Србији остаје трајна сумња да га надлежни органи у БиХ нису до краја истражили, односно да се ради о класичном примеру неспровођења кривичног поступка из политичких разлога. Не може доћи до помирења на Балкану све док се не истражи и последњи почињени злочин без обзира на то ко су биле жртве.

* ГЛАС: Сматрате ли да је "случај Добровољачка" један од разлога због којих Тужилаштво БиХ и Тужилаштво за ратне злочине Србије још нису потписали протокол о сарадњи у предметима ратних злочина?

СЕЛАКОВИЋ: Нису ми познати разлози због којих је БиХ одбила да потпише протокол. Залажем се да се сва питања у области ратних злочина детаљно регулишу међународним уговором којим би била уређена међусобна сарадња у њиховом процесуирању. Тај уговор би био ратификован и као такав једини може бити извор права.

* ГЛАС: Да ли је могуће да у скоријој будућности дође до потписивања овог протокола?

СЕЛАКОВИЋ: Србија ће учинити све да се најзад створи правни оквир да ниједан злочинац не остане некажњен ма које националности био.

* ГЛАС: Да ли би српско Тужилаштво за ратне злочине требало интензивније да се бави "случајем Добровољачка" с обзиром на обустављање истраге у БиХ?

СЕЛАКОВИЋ: Нашим законом је јасно утврђена надлежност српских правосудних органа за вођење кривичних поступака за кривична дела ратних злочина која су почињена на територији бивше Југославије, без обзира на то ко је учинилац кривичног дела. Из тога јасно произлази да је српско Тужилаштво за ратне злочине дужно да покрене поступак против сваког лица за кога има основане сумње да је починило ратни злочин, а поготово када су у питању тешки злочини као што је "случај Добровољачка". Том тужилаштву је предат огроман материјал који садржи доказе о многим злочинима почињеним на територији БиХ и они би требало да буду истражени.

* ГЛАС: Из ЕУ на адресу балканских земаља које нису њени чланови стижу све оштрији захтјеви да земље кандидати реформишу правосуђе и покрену жестоку борбу против корупције. Колико су оне спремне да испуне те услове?

СЕЛАКОВИЋ: Балканске земље морају да имају нулту толеранцију на корупцију и тиме створе услове за законито функционисање правног система. То је заправо заједнички интерес ЕУ, земаља кандидата и потенцијалних кандидата. Са тим у вези Србија и РС морају тежити остварењу тих захтева, јер су они постављени ради добробити свих грађана и достизања међународних стандарда у заштити права. Морамо, пре свега, створити ефикасне и јаке механизме за борбу против корупције и организованог криминала и на тај начин поставити здраве и јаке темеље праведног, независног и непристрасног правосуђа. Енергична примена закона и њихово спровођење по сваку цену су услови без којих ове борбе нема.