Ни о техничким измјенама не могу да се договоре

Дарко Момић
Ни о техничким измјенама не могу да се договоре

БАЊАЛУКА - Политичке партије у Српској и ФБиХ већ годинама указују на неопходност измјена Изборног закона БиХ, па чак и на потребу доношења потпуно новог акта, али све остаје на празним ријечима, јер не постоји буквално ниједна конкретна измјена о којој су све странке сагласне.

Делегације СНСД-а и двију највећих опозиционих партија СДС-а и ПДП-а на састанку у марту прошле године постигле су сагласност да заједно подрже измјене Изборног закона БиХ које подразумијевају да мандати умјесто појединцима припадају странкама, као и увођење скенирања и видео-надзора на бирачка мјеста. Ипак, та сагласност није уродила плодом, јер то никада није ушло у парламентарну процедуру зато што странке из ФБиХ, прије свега СДА и ХДЗ БиХ, воде борбу о измјенама закона везаним искључиво за изборне јединице у ФБиХ и за начин избора хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ.

Делегат СНСД-а у Дому народа БиХ Лазар Продановић отворено каже да не види ниједну конкретну ствар коју су све странке спремне да подрже, па чак ни када су у питању козметичке измјене.

- Нисам сигуран да би сви прихватили да мандати припадају странкама, јер би се неки сигурно правдали тврдњама да је то демократски корак уназад. Постоји још низ ствари које би требало да буду измијењене, попут тога да независни кандидати не могу и не треба да имају право на исти број чланова бирачких одбора као парламентарне странке, али ни о том не постоји сагласност - каже Продановић.

Он истиче да се кроз дугогодишњи парламентарни рад увјерио да једноставно нема политичке воље да изборни процес буде побољшан.

- Ни владајуће, ни опозиционе странке нису за суштинске промјене, јер изгледа да недостаци у закону свима одговарају и да их сви користе - закључује Продановић.

Његово мишљење дијели и функционер ДНС-а и дугогодишњи члан парламентарних и интерресорних радних група за измјене изборног закона Драгутин Родић који каже да се 2013. године било најближе договору о низу ствари, али да је на крају СДА била против свега.

- Мој став је увијек био да је потребно усвојити бар оно о чему постоји сагласност, али се увијек радило некако наопако, односно тако да због једне или двије ствари о којима не постоји сагласност на крају пропадне читав предложени пакет измјена. Што се тиче ДНС-а, ми смо за то да мандати припадају странкама, али нисам сигуран да би све странке и то подржале - каже Родић.

Посланик ПДП-а у Парламенту БиХ Мира Пекић каже да је у неким ранијим разговорима странака из РС постојала сагласност у вези с тим да мандати припадају странкама и да ПДП то и даље подржава.

- Ми и даље сматрамо да би изборни процес био унапријеђен скенирањем гласачких листића, али очигледно да за то нема воље од стране владајуће већине на нивоу БиХ - каже Пекићева.

Она додаје да изборни процес може бити побољшан и административно-техничким промјенама.

- Паравани иза којих се гласа треба да буду окренути према посматрачима. Наравно, не да могу видјети како се гласа. Затим може да се провјери да ли је потпис гласача регистрованих за гласање путем поште идентичан њиховом потпису с личног документа, као и да буде формирано централно бројачко мјесто да би се смањила могућност измјена изборне воље бирача - каже Пекићева.

Прелетачи

Потпредсједник СДС-а Недељко Гламочак каже да не вјерује да постоји иједно питање о којем све странке имају сагласан став.

- Из СНСД-а су неколико пута говорили да су спремни на то да мандати припадају странкама, али с обзиром на све што се дешава у посљедње вријеме и на куповину прелетача, нисам сигуран да су и то спремни да подрже - каже Гламочак.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана