Алексић:Извјештај Савјета Европе још један доказ за одговорност НАТО-а

Вељко Зељковић
Алексић:Извјештај Савјета Европе још један доказ за одговорност НАТО-а

БАЊАЛУКА -Ивјештај “Утицај рата у Југославији на животну средину у југоисточној Европи” сигурно ће добро доћи у доказивању одговорности НАТО-а, каже за „Глас Српске“ нишки адвокат Срђан Алексић који у неколико судских поступака против НАТО-а, заступа људе који су у протеклом периоду обољели од рака.

Извјештај је Парламентарна скупштина Савјета Европе усвојила још 24. јануара 2001. године, а у њему се упозорава да је ово НАТО бомбардовање поред СРЈ загадило и седам европских држава, односно цијелу југоисточну Европу, а посебно Албанију, Бугарску, Грчку, Мађарску, Румунију, Македонију и Украјину.

- Србија је у последњих двадесетак година постала прва у Европи по броју оболелих од канцера и друга у свету, што довољно говори да је осиромашени уранијум захватио велику површину и број становника. Сав осиромашени уранијум који је коришћен на Балкану био је у форми пројектила калибра 30 милиметара испаљених из авиона “А-10” америчког ратног ваздухопловства. Око 10.000 пројектила испаљено је у Босни, а око 31.000 пројектила на Косову. То укупно износи скоро 13 тона осиромашеног уранијума - каже за “Глас Српске” Алексић.

У извјештају се истиче да је било веома предвидљиво војна акција НАТО-а против СРЈ 1999. имати озбиљне еколошке посљедице и посљедице су биле прилично очигледне од самог почетка удара, тако да се може претпоставити да је војно нанесена еколошка штета била намјерна, али и у супротности с принципом 2427 Декларације из Рија о животној средини, као и духом и словом резолуција, конвенција и декларација које су усвојиле Уједињене нације.

О овом извјештају у којем су детаљно приказани егзактни подаци о погубним посљедицама НАТО бомбардовања, до сада се није много знало, све док га у српском парламенту недавно није поменула посланик СНС-а Марина Рагуш.

- Напори НАТО ваздушних снага да униште индустријска мјеста и инфраструктуру узроковали су опасне твари које загађују ваздух, воду и тло. Ове опасне супстанце имаће трајан утицај на здравље и квалитет живота становништва. Конкретно, употреба муниције која садржи осиромашени уранијум вјероватно ће повећати учесталост рака и урођених болести. Учинци на здравље и квалитет живота биће дуготрајни, а будуће генерације ће такође бити погођене - наводи се на почетку овог документа.

Како се даље констатује, државе укључене у ове НАТО операције - и операције у БиХ и Чеченији - занемариле су многобројна међународна правна правила са циљем ограничавања штете по животну средину, те да иста треба ојачати и спроводити како би се спријечила или барем умањила таква кршења основних људских права у сваком будућем сукобу.

У наставку овог извјештаја даље се констатује да су ваздушни напади НАТО-а, који су почели 24. марта 1999. и трајали су 78 дана, изложили еко-системе, површинске воде, подземне воде, тло и ваздух на Балкану контаминацији без преседана која укључује преко 100 токсичних супстанци.

Посебна пажња посвећена је употреби осиромашеног уранијума те се у овом документу наводи како су званичници НАТО-а потврдили употребу убојних средстава која садрже осиромашени уранијум - око 31.000 бојевих глава, с укупним оптерећењем од 10 тона осиромашеног уранијума.

- Ове честице, ако их људи или животиње прогутају у контаминираној храни или води, могу узроковати оштећење здравља, укључујући уништавање хромозома и тешке репродуктивне поремећаје. Немогуће је издвојити честице осиромашеног уранијума из околине или их неутрализовати. Осиромашени уранијум је вјероватно један од узрока такозваног Заливског синдрома, који је погодио многе бивше америчке и британске војнике који су учествовали у борбеним операцијама у Персијском заливу 1991. године. Око 3.000 је умрло од рака, а многи од преживјелих имају дјецу с урођеним манама. Слични ефекти су уочени у популацији јужног Ирака, уз нагли пораст урођених мана, леукемије и других карцинома код дјеце у том подручју. Исти проблеми постоје и у БиХ, гдје су 1995. кориштене гранате са осиромашеним уранијумом, али и СРЈ те постоје сви разлози за претпоставку да ће у овој земљи доћи до наглог пораста оболијевања - упозорава се у овом извјештају те додаје како је могуће да је овај опасни материјал одговоран и за осмоструко повећање нивоа радионуклида пронађеног у Македонији у мају 1999. године.

Направљен је и осврт на штетне посљедице масовне употребе авијације, поготово јер је у поменутих у 78 дана извршено око 34.000 авио-мисија, укупно око 150.000 сати у ваздушном простору Југославије и сусједних региона, али и на кобно по здравље уништавање инфраструктуре и индустријских инсталација. Као посљедица разарања и пожара на индустријским објектима дошло је до тешке контаминације ваздуха, воде и тла опасним тварима, укључујући диоксине и отровна једињења сумпора.

- Ваздушни удари уништили су преко 20 хемијских и петрохемијских постројења. Бомбардовање фабрике аутомобила “Застава” изазвало је испуштање неколико тона пиралена у ријеку Велику Мораву. Пирален је снажан канцероген који може бити опасан чак и у врло ниским концентрацијама. Велика Морава је једна од главних притока Дунава и извор воде за пиће за више од 10 милиона људи у неколико различитих земаља. У Новом Саду ваздушни удари су довели до масивног испуштања нафте која је контаминирала Дунав. У близини Бора и Мојковца, бомбардовањем су уништене бране резервоара за течни индустријски отпад. Испуштања отпада изазвала су контаминацију тла, површинских и подземних вода - навели су аутори овог извјештаја, додајући да је уништавање петрохемијских постројења у близини Београда директно угрозило животе и здравље скоро два милиона људи.

Упозорили су и да су ваздушни напади на петрохемијска постројења у Панчеву изазвали и критичне нивое загађења ваздуха, који си захватили чак и сјеверну Грчку те у појединим градовима концентрација штетних материја у ваздуху била 10 пута изнад еколошки прихватљивих нивоа. Слична ситуација забиљежена је у Бугарској, али и Румунији, у којој су падале и такозване киселе кише, што се поклопило с ваздушним ударима на индустријска постројења у Југославији. Такође, наведено је и како су близу румунско-југословенске границе концентрације тешких метала у тлу биле 50 пута веће од дозвољених.

На крају су указали и да обнова плодности тла и еко-система на погођеним подручјима може потрајати неколико хиљада година, али и да су сва ова загађења и разарања пореметили природне миграционе путеве дивљих птица и животиња, директно утичући на њихову репродукцију.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана