“Машине за прање” новца радиле пуном паром

Причињена материјална штета од пријављених кривичних дјела прања новца износи 14,004 милиона марака, а стечена имовинска корист нешто више, тачније 14,341 милион КМ.

Према ранијим подацима СИПА, у легалне новчане токове је у 2021. години убачено 10,9 милиона марака, а 2020. и 2019. године 12,9 милиона, односно 12,1 милион марака. Ти подаци показују да је лани откривено највише опраног новца у легалним новчаним токовима у посљедње четири године, односно и до три пута више него 2021. године.

ФОО

У оквиру СИПА постоји Финансијско-обавјештајно одјељење (ФОО) са фокусом на пријаве које бацају сумњу на прање новца и финансирање терористичких активности. Први Закон о спречавању прања новца у БиХ ступио је на снагу крајем децембра 2004. године, а ФОО је у јуну идуће године примљен у Егмонт групу, у којој је 165 таквих јединица које пружају платформу за безбједну размјену података за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

У извјештају о раду СИПА за 2021. годину наведено је да су поднијели 15 извјештаја надлежним тужилаштвима којима је пријављено 145 физичких и осам правних лица те три допуне извјештаја којима је обухваћено шест физичких и четири правна лица због постојања основа сумње да је почињено кривично дјело организовани криминал у вези са кривичним дјелима финансијског криминала и корупције, неовлашћеног промета опојних дрога и прања новца.

- Имовинска корист на основу поднесених извјештаја из области финансијског криминала износи 28.730 КМ и 10.000 евра, док је материјална штета процијењена на 1,26 милиона марака - наведено је у извјештају.

У склопу истрага кривичних дјела из своје надлежности СИПА је лани водила шест финансијских истрага.

- Препознали смо важност вођења ове врсте истрага ради утврђивања незаконито стечене имовине вршењем кривичног дјела и стварања претпоставки за њено одузимање у судском процесу. Овој врсти истрага посвећена је посебна пажња те, иако није формирана посебна унутрашња организациона јединица која би се бавила овим истрагама, извршена је прерасподјела постојећег кадра - наведено је у извјештају Агенције.

Економски стручњаци сматрају да би надлежне институције у БиХ требало да се запитају зашто из године у годину БиХ има све веће количине нелегално стеченог новца, који је убачен у њен финансијски систем.

- Нико не посматра и не истражује зашто се поједине појаве дешавају у друштву и у толико великом обиму. Да се то ради, дошли би и до информација да појединци убацују у легалне токове велике количине нелегално стеченог новца због раста трошкова према држави, која има огромне намете према привреди - појашњавају економисти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.